Suzbijanje sive truleži i plamenjače salate- S.Šućević

Proizvodnju salate na otvorenom prostoru remeti veći broj, uglavnom gljivičnih oboljenja. Po zanačaju i učestalosti pojavljivanja, najvažniji patogen salate u našim agroekološkim uslovima je Botrytis cinerea, prouzrokovač sive truleži. Međutim, u godinama povoljnim za njen razvoj, velike gubitke nanosi i plamenjača, čiji je prouzrokovač Bremia lactuce. Razvoju ovih oboljenja pogoduju prohladni i vlažni uslovi u toku vegetacionog perioda, a u odsustvu adekvatne zaštite dolazi do značajnog a ponekad i potpunog propadanja useva..B.cinerea parazitira salatu u svim fazama razvoja, kao i tokom skladištenja i transporta..Prvi simptomi na starijim biljkama se javljaju u vidu vodenastih pega u osnovi lista, pege postaju hlorotične i prekrivene sivom micelijom..Zaraza često počinje sa mesta oštećenja lišća..Kod jako zaraženih biljaka razvijaju se bakterije koje unutrašnje listove pretvaraju u sluzastu masu..Gljiva se održava u zemljištu i zaraženim biljnim ostacima..Visoka vlažnost ( veća od 80%) i temperatura (0-35° C) pogoduju razvoju oboljenja, pa se zaraza brzo širi, posebno u zatvorenom prostoru…Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u zaštićenom prostoru, predstavlja osnovnu meru suzbijanja ( često provetravanje u uslovima povećane vlage). Ukoliko dođe do zaraze potrebno je ukolniti zaražene biljke…U našoj zemlji za suzbijanje sive truleži salate, registrovani su preparati na bazi prosimidona, dok se u zemljama EU koriste preparati na bazi iprodiona, ciprodinila, boskalida, fludioksonila, tolifluanida i dr. Plamenjača salate koju prouzrokuje Bremia lactucae je jedna od ekonomski najznačajnijih bolesti salate..Intenzitet zaraze i ekonomske štete uglavnom zavise od vremenskih uslova, sortimenta i primenjene zaštite..Plamenjača je široko zastupljana bolest..Redovno se javlja u svim rejonima gde se salata gaji, kako u proizvodnji na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru..Prouzrokuje smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta salate..Pored šteta u proizvodnji, može izazvati značajne gubitke prilikom čuvanja i prodaje..Zaštita salate od prouzrokovača plamenjače je dosta specifična, jer se ona koristi za ishranu u svežem stanju..Preventivnim merama zaštite treba dati najveći zanačaj. Kao najčešće preventivne mere u suzbijanju plamenjače salate , navodi se gajenje manje osetljivih genotipova, plodored, izbalansirano đubrenje, korišćenje ocednog zemljišta, upotreba zdravog semena i rasada, dezinfekcija zemljišta, uništavanje i duboko zaoravanje zaraženih biljnih ostataka…Navedene preventivne mere nisu dovoljno efikasne kada uslovi pogoduju razvoju oboljenja., zato se kod suzbijanja ovog patogena moraju primenjivati hemijske mere zaštite.. Najčešće su u upotrebi preventivni fungicidi na bazi mankozeba, propineba i hlortalonila, a od sistemičnih ili lokal sistemičnih .propamokarb-hidrohlorid, metalaksil, azoksistrobin i fosetil-aluminijum…Salata je biljka kratkog vegetacionog perioda, što dodatno otežava izbor i dinamiku primene fungicida, zbog neophodnosti poštovanja karenci za primenjene preparate. Pojava rezistentnih izolata B. cinerea prema fungicidima koji se koriste za suzbijanje ovog patogena predstavlja veliki problem. Kada se ovoj problematici dodaju i sve oštriji kriterijumi po pitanju ostatka pesticida u hrani, kao i činjenica da se
svež list direktno koristi u ishrani i to uglavnom neposredno nakon berbe, nije teško zaključiti da je hemijskoj zaštiti salate neophodno prilaziti sa mnogo pažnje…

dipl. ig. polj. Svetlana Šućević