Grahorica – Miloš Nikoletić

Grahorica je značajna krmna biljka koja treba da ima mesto u planu setve svakog ozbiljnog poljoprivrednog proizvođača , a naročito stočara.
Koristi se za proizvodnju i dobijanje zelene krme koja se troši u svežem stanju , zatim kao seno ili silaža , a na kraju I njeno seme se može koristiti i kao komponenta u krmnim smešama. Upotrebljava se sve više kao visokovredno zelenišno đubrivo pošto daje veliku količinu zelene mase ,a dobro razvijen korenov sistem popravlja zemljište jer živi u simbiozi sa bakterijama ( Rhisibium species ) pa obogaćuju zemljište azotom . Grahorica je dobra predkultura za većinu ratrskih kultura.
Koren je vretenast i prodire duboko u zemljište. Stablo je visoko oko 50 cm , pa i više , lako poleže.Plod je mahuna , semenke su okrugle.
Grahorici najviše odgovaraju slabo kisela zemljišta . Može doći na parcalu posle mnogih kultura. Najbolje je osnovnu obradu uraditi u jesen , a predsetvenu obradu neposredno pred setvu. Košenje se obavlja kada se grahorica dobro razvije , a žitarice još ne otvrdnu. Za proizvodnju silaže je nabolji trenutak kada ima puno obrazovanih mahuna, a potporni usev još nije procvetao.
Zbog sklonosti ka poleganju grahorica se ne seje čista , u čistoj kulturi, već u smeši sa raži, ovsom, ječmom ili pšenicom koji služe kao potporni usev. Setvena norma je od 100-120kg/ha semena grahorice i 30-40 kg/ha ovsa ,ječma , raži ili pšenice. Prva stiže smeša grahorice i raži , a poslednja smeša grahorice i ovsa. Vreme setve za jaru grahoricu je od polovine februara pa do polpvine marta i to od trenutka kada može da se uđe u parcelu .
Seje se na dubinu 4-6 cm i gusto na međuredni razmak od 14-16 cm . Posle setve obavezno povaljati zemljište. Grahorica se brzo razvija i prosto guši korov tako da se herbicidi u borbi protiv korova i ne koriste ili vrlo retko.
Količina hraniva koju treba dodati za postizanje prosečnih prinosa je 50 kg/ha azota, fosfora od 80-100 kg/ha i oko 120-130 kg/ha kalijuma.
Zbog ranog napuštanja parcele i ostavljanja zemljišta obogaćenog azotom preporučuje se da ako je moguće navodnjavanje te parcele treba uraditi postrnu setvu na primer silažnog kukuruza ili neke druge kulture.
Daje u prosečnoj godini 40-50 tona po hektaru zelene mase ili 6-7 tona sena po hektaru što je visok prinos i velika količina zelene mase ili sena i baš zato, zbog tih prinosa, obogaćivanja zemljišta azotom i ranog napuštanja parcele i stvaranja mogućnosti za postrnu setvu treba je sejati na svakom poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi stočarskom proizvodnjom i koje želi doći do kvalitetne I cenovno povoljne stočne hrane.

dipl.ing. Miloš Nikoletić