Žutica je osnovni simptom bolesti.Bolest se javlja kasno (krajem jula ili početkom avgusta). U to vreme u zelenom usevu paprike počinju se izdvajati pojedinačne žute biljke. Broj hlorotičnih biljaka se permanentno povećava i ravnomerno su raspoređene po celoj površini.
Sa pojavom žutice prestaje i dalji porast i razviće biljaka.Obolele biljke venu i na kraju se se potpuno osuše. Na uzdužnom preseku stabla biljaka nema nekrotičnih promena.
Simptomi na paradajzu se sasvim razlikuju od onih na paprici. Na paradajzu oni su toliko izraženi i tako specifični da se samo na osnovu njih može sa sigurnošću odrediti dijagnoza bolesti. Najizraženije promene nastaju na cvetnim pupoljcima. Na njima se cvetovi najčešće ne otvaraju. Krunični listi listići su deformisani i reducirani a prašnici i tučak ostaju zatvoreni u međusobno sraslim čašičnim listićima.
Cikade su isključivi prenosioci ove fitoplazme u prirodi. Da bi mogla biti preneta ona mora da provede jedan period inkubacije u organizmu insekta. Jednom inficirana cikada doživotni je prenosilac fitoplazme. Cikade prezimljavaju u zemljištu u stadijumu larvi na podzemnim organima višegodišnjih biljaka, prvenstveno na podzemnom stablu poponca (Convolvulus arvensis). Hraneći se sokom poponca one ga tako zaražavaju, ili ako je on već oboleo, one se inficiraju. Razvoj fitoplazme se završava sa pojavom imaga, koji je sposoban da inficira osetljive biljke.
S obzirom da su cikade vektori bolesti treba ih suzbijati insekticidima. A veoma značajna mera je i uništavanje korova, pre svega poponca, kao izvora zaraze. Proizvodnju paprike i paradajza podesiti tako se berba plodova završi do kraja jula.
Siniša Nedeljković dipl.ing.
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša