Bolesti ovaca usled nepravilnosti u ishrani – Kosovka Jakšić dipl.ing.polj.

Oboljenja kojima se još uvek ne poklanja dovoljno pažnje jesu ona koja nastaju usled nepravilnosti u ishrani ovaca. Pri nepravilnoj ili nedovoljnoj ishrani ovce oslabe, gube kondiciju, čime im opada i prirodna otpornost na delovanje raznih uzročnika oboljenja. Zbog toga svaki odgajivač ovaca treba da zna nesto više o ovim oboljenjima kako bi ih pravilnom ishranom mogao sprečiti.
Toksemija sjagnjenih ovaca je oboljenje koje se javlja u ovaca u poodmakloj bremenitosti, naročito u onih koje nose blizance ili trojke. Bolest izaziva nedostatak glukoze u ovčijem organizmu.Obolela jedinka može biti mršava ili debela. Ovce uzimaju manje količine hrane, dižu glavu i pokazuju znake opšte slabosti. Obolele jedinke najčešće leže na grudnoj kosti, a mogu se dići samo uz pomoć čoveka. Iz nozdrva im curi sluz i disanje je ubrzano. U toku bolesti može doći do pojave slepila, podrhtavanja mišića i ako se jedinka ne leči smrt nastupa za nekoliko dana. Pojava toksemije uspešno se može sprečiti adekvatnim držanjem sjagnjenih ovaca i blagovremenim obezbeđenjem ishrane bogate ugljenim hidratima. Za prevenciju bolesti preporučuje se davanje sirupa od kukuruza koji se daje ovcama da popiju i to u količini od 200ml i to četiri puta u toku dana.
Hipokalcemija se javlja u svih rasa i polova ovaca. Nastaje kao posledica smanjenja kalcijuma u krvi jedinke. Najveće potrebe ovaca za kalcijumom su u poslednje 3 – 4 nedelje sjagnjenosti. U slučaju kada životinja nosi blizance potrebe za kalcijumom i fosforom gotovo su dva puta veće u odnosu na ovce sa jednim plodom. Ovca pokazuje znake ukrućenosti, podrhtavanje mišića, mišićnu slabost i ubrzano disanje. Kasnije ovce padaju na grudnu kost sa glavom ispruženom napred. Na kraju dolazi do razvoja paralize i ovce padaju u komu. Zato treba tokom poslednjih šest nedelja sjagnjenosti i u vreme ranog perioda mlečnosti ovcama u ishrani obezbediti i mineralne dodatke koji sadrže dosta kalcijuma i fosfora (2:1), magnezijuma i vitamina A i D.
Acidoza rumena – Do pojave ovog oboljenja najčešće dolazi zbog naglog uzimanja suvišnih količina zrna žitarica (kukuruz, pšenica, ječam, raž), zelenog kukuruza, repinih rezanaca, melase i različitih plodova voćaka na koje ovce nisu naviknute. Bolest se karakteriše gubitkom apetita, depresijom, šepavošću i na kraju komom. Tokom prva dva – tri dana posle naglog uzimanja ovakvih hraniva dolazi do pojave proliva i bolova u stomaku. Nakon pojave prvih simptoma ovakve ovce treba hraniti obrocima koji su sastavljeni od kabastih hraniva a tek onda postepeno povećavati količinu koncentrata u obroku.
Nedostatak vitamina i minerala – Nepravilna vitaminsko – mineralna ishrana kod ovaca i jagnjadi dovodi do smanjenja proizvodnje, pojave oboljenja, pa i do njihovog uginuća. Usled nedostatka minerala u ishrani, u jagnjadi dolazi do pojave rahitisa, kao posledica nedostatka i poremećaja u prometu kalcijuma i fosfora. Uzrok bolesti je oskudica vitamina D u hrani, koji u organizmu reguliše promet ova dva minerala i njihov međusobdi odnos. Već u prvim mesecima života jagnjad zaostaju u rastu, kosti jagnjadi omekšavaju i dolazi do njihovog iskrivljavanja. Ukoliko se ovi elementi ovcama ne obezbede u dovoljnim količinama preko hrane dolazi do njihove mobilizacije iz kostiju, što izaziva njihovo omekšavanje pa i lomljenje.
Da bi se ovce i jagnjad uspešno zaštitile od pojave ovih bolesti, potrebno je u njihovoj ishrani koristiti mineralno vitaminske dodatke ili premikse.
Kosovka Jakšić dipl.ing. polj.