Značaj primene mikrobioloških đubriva u očuvanju plodnosti zemljišta

Značaj primene mikrobioloških đubriva u očuvanju plodnosti zemljišta
Zemljište je složen, kompleksan i dinamičan ekosistem u kome se odvija veliki broj fizičkih, hemijskih i bioloških procesa koji omogućavaju kruženje materije u prirodi. Mikroorganizmi koji se nalaze u zemljištu učestvuju u stvaranju i održavanju zemljišta i povećanju njegove plodnosti.
Najpovoljniji uslovi za rad mikroorganizama u zemljištu su zemljišta neutralne reakcije (pH vrednost 6,50-7,20), dobre strukture, povoljnih vodno-vazdušnih svojstava (60-70% vode u porama) i zemljišta sa sadržajem organske materije, odnosno humusa, iznad 2%.
Zastupljenost mikroorganizama je sezonskog karaktera. Njihova najveća brojnost i aktivnost je u proleće i ranu jesen, kada ima dovoljno vlage i kada su temperature 20-30ºC i to u zemljištu do 40 cm dubine, gde ima dovoljno kiseonika i organske materije. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja, mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja, obezbeđuju biljke hranljivim materijama i učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka.
Agrotehničke mere koje omogućavaju sintezu humusa su pre svega zaoravanje žetvenih ostataka, primena stajnjaka, komposta, mikrobioloških đubriva, pravilna obrada zemljišta, popravka hemijskih svojstava zemljišta i plodored.
Kako bi se umanjili negativni efekti intenzivne poljoprivredne proizvodnje primenjuju se mikroorganizmi koji bi delom mogli zameniti mineralna đubriva i pesticide. Čiste kulture mikroorganizama primenjuju se za proizvodnju mikrobiloških đubriva, stimulatora rasta biljaka i preparata za zaštitu od bolesti i štetočina. Mikrobiološka đubriva sadrže odabrane kulture mikroorganizama koja se unose u zemljište kako bi se intenzivirali određeni mikrobiološki procesi i povećao sadržaj pristupačnih hraniva.
Posle žetve pšenice, ječma, kukuruza, soje, suncokreta i drugih biljnih vrsta mogu se koristiti mikrobiološki preparati za razgradnju žetvenih ostataka jer u svim granama biljne proizvodnje posle ubiranja useva na parceli ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja nemaju stoke, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi. Količina žetvenih ostataka u intenzivnoj biljnoj proizvodnji je dosta značajna i zavisi od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova pojedinih godina. Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kukuruza 8-12 t/ha, suncokreta 4-6 t/ha i kod soje 3,5-5 t/ha.
Posle žetve može se obaviti tretiranje žetvenih ostataka odgovarajućim mikrobiološkim đubrivima a vreme obrade zemljišta uskladiti prema preporuci proizvođača mikrobioloških đubriva. Značaj takvih mikrobioloških đubriva je da oslobađaju hranjive materije iz žetvenih ostataka, zemljište je bolje strukture pa je lakša obrada i veće zadržavanje vlage a razlaže se i lignin iz žetvenih ostataka što čini osnovu za povećanje sadržaja humusa u zemljištu. Cilj je ubrzati i usmeriti procese transformacije žetvenih ostataka do formiranja humusa. Na ovaj način njihova primena poslednjih godina nadoknađuje nedostatak stajnjaka na našim njivama.
Prednost primene mikrobioloških đubriva su smanjeni troškovi poljoprivredne proizvodnje, smanjena upotreba skupih mineralnih đubriva, bolje iskorišćavanje hranljivih elemenata u zemljištu, mikroorganizmi izlučuju materije rasta, polisaharide, enzime, vitamine i aminokiseline, stimulišu rast i razvoj biljaka i povećavaju prinos.
Pored toga značaj primene mikrobioloških đubriva je što ne zagađuju zemljište i podzemne vode, povećavaju biološku aktivnost zemljišta, održavaju ekološku ravnotežu u zemljištu, pospešuju proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane a mogu se primenjivati i u organskoj proizvodnji.
PSSS ,,POLJOSAVET” doo Loznica
Milica Popadić, dipl.inž. ratarstva i povrtarstva