Tehnologija proizvodnje rasada paradajza

Proizvodnja rasada paradajza

Ozbiljna proizvodnja paradajza u današnje vreme je nezamisliva bez proizvodnje paradajza iz rasada. Pošto se rasad gaji u kontrolisanim uslovima, biljke se optimalno razvijaju. Od uslova uspevanja u ovom periodu ne zavisi samo spoljašnji izgled nego i mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos. Rasad za svaki hibrid paradjza mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavaljanje korena i dalji rast biljaka. Rasad paradajza se proizvodi najčešće u zaštićenom prostoru a za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, može i na otvorenim lejama. Najbolji objekti su sa mogućnošću za dopunsko zagrevanje vazduha i zemljišta. U objektima sa grejanjem gaji se rani rasad koji se sadi 60-80 dana posle nicanja, i najčešće se proizvodi pikiranjem. Objekti bez dopunskog zagrevanja koriste se za proizvodnju srednje ranog ili kasnog rasada, jer je u njima setva moguća tek u martu za vrste manje osetljive na mraz. Međutim, pri gajenju rasada, bez obzira na tip objekta, moraju se obezbediti optimalni uslovi koji su različiti u zavisnosti od vrste. Rasad paradajza može biti rani, srednje rani i kasni, zatim rasad „ golih žila“ i iz saknija i kontejnera. Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona ili prvog pravog lista. Ovo je najčešći način gajenja za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti. Gusti rasad namenjen je za gajenje najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, ređe za gajenje u zaštićenoj bašti. Rasad iz saksija, odnosno hranljivih kocki, „džifi“ saksija, kontejnera i plastičnih vreća gaji se sa pikiranjem, ili bez njega. Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje, zatim u tzv. Industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena. Pri proizvodnji rasada na zemljištu pokrivenom plastikom unosi se 3-5 kg zgorelog stajnjaka i 30-80 g NPK đubriva na kvadratni metar ili đubriva kao što je cropcare u količini 50-100 g/m2. Pri gajenju rasada u saksijama, hranljivim kockama i kontejnerima oni se pune kvalitetnom smešom. U proizvodnji rasada za setvu treba koristiti veoma kvalitetno seme visoke biološke vrednosti. Seme je neophodno pre setve dezinfikovati preparatima za zaprašivanje. Vreme setve u zaštićenom prostoru određuje se prema vrsti, nameni i mestu gajenja, odnosno prema klimatskim uslovima regiona. Setva može biti ručna ili mašinska. Razmak između redova je 5-10 cm, a u redu je 1-5 cm. Setva u redove ima prednost jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposa ili zemljišne smeše. Setva u saksije, hranljive kocke ili plastične vreće primenjuje se za sve vrste koje slabije obnavljaju koren ili koje su osetljive na povredu korenovog sistema. Za setvu u saksije, hranljive kocke ili kontejnere, treba koristiti seme visoke biološke vrednosti. Svako seme treba da daju novu biljku i zato se u saksije seje samo po jedna semenka. Sada postoji veliki broj sistema kontejnerske proizvodnje kao što su „paper pot“ sistem ili „culto“ sistem. Zatim „speedling“ sistem. Karakteristično je za ovaj sistem da proizvodnja rasada traje relativno kratko.

Dipl.ing Borko Ivanović PSSS Čačak