Mediteranska (Sredozemna) voćna muva

Mediteranska (Sredozemna) voćna muva je polifagna štetočina; domaćin joj je oko 250 biljnih vrsta. Najčešće se sreće na citrusima, breskvi, jabuci, krušci i dr.. Pogodu ju joj topliji klimati (zemlje Mediterana, Južna Azija, Australija, Amerika). Razvija više generacija (3-16) u toku godini, čiji broj varira u zavisnosti od pogodnosti uslova.
Odrasla muva je duga oko 5 mm, svetlo žute do smeđe boje. Krila su široka, prekrivena žuto-smeđim šarama (dve poprečne i jedna uz duž krila). Krila su pružena uz telo, tako da vrhovi gotovo dodiruju podlogu pri kretanju, koje je kod ove vrste izrazito sporo. Prezimljava lutka ili odrasla jedinka, na skrivenim mestima. Prvi let muve registruje se krajem maja. Toploljubiva je vrsta, kojoj pogoduju osunčani delovi biljke. Pri temperaturi nižoj od 140C, aktivnost muve se usporava. Ženka legalicom pravi otvor na plodu u koji polaže najčešće 10-20 jaja. Iz jaja se legu larve, koje ulaze dublje u plod, hraneći se mezokarpom. Plodove napadaju sekundarni patogeni i štetočine. Oni omekšavaju, trule i opadaju.
U cilju praćenja muve, u zasadima se postavljaju žute lepljive klopke ili lovne posude. Ukoliko se utvrdi prisustvo štetočine, zaražene plodove bi trebalo sakupiti, izneti iz zasada i uništiti. Hemijske mere sprovode se insekticidima iz grupe dimetoata, spinosada, trihlorfona.
Mediteranska voćna muva se u Republici Srbiji nalazi na karantinskoj listi štetnih organizama i kao takva prati po Programu mera zaštite zdravlja bilja. Redovna fitosanitarna kontrola plodova i ambalaže, pri uvozu voća, predstavlja važnu meru u sprečavanju introdukcije štetočine.