Afrička kuga svinja-Dragan Radosavljević

Zbog pojave afričke kuge svinja u susednoj Rumuniji u selu Grda Mare na samo 9 kilometara od sela Radujevac, opština Negotin, selo Radujevac i ostala sela pored Dunava koja se graniče sa Rumunijom proglašena su za ugroženo područje.
Članovi štaba za vanredne situacije naložile su da se u tom selu izvrši dezinfekcija prostorija u kojima se čuvaju svinje, kao i da se pojačaju biosigurnosne mere, koje se odnose na zabranu hranjenja svinja pomijama, pojačanu higijenu, zabranu puštanja svinja i zabranu ulaska u prostorije gde su smeštene svinje.
Obiđena su sva poljoprivredna gazdinstva u selima pored Dunava od strane nadležne veterinarske stanice koje se bave uzgojem svinja, neobeležene životinje su obeležene i evidentirane.
Da se podsetimo:
Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja se ne leči.
Zbog rizika od širenja bolesti, Ministarstvo poljoprivrede Srbije oformilo je Nacionalni krizni centar. Na graničnim prelazima službe preduzimaju rigorozne mere kontrole, obzirom da se zaraza lako prenosi putem mesa i mesnih prerađevina.
Afrička kuga svinja je veoma opasna zarazna bolest domaćih i divljih svinja koja se ne leči.
Ne postoji vakcina i uginjavaju sve obolele svinje bez obzira na kategoriju.
U slučaju pojave zaraze kod samo jedne svinje u gazdinstvu, ubijaju se sve svinje.
Bolest nije zoonoza i ne prenosi se na čoveka, ali je takve prirode da se lako širi.
Ekonomska šteta može biti ogromna.
Kako se prenosi i širi AKS i kako prepoznati simptome?
Izvori i putevi prenošenja i širenja
Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja.
Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole, ali su dugotrajne kliconoše.
Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti.
Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa.
Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti.
Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa.

Krv sadrži velike količine virusa.
Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu.

Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom.

Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima.
U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž).
Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika.
Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti).
Prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane za ličnu potrošnju.
Simptomi
Prvo pojavlјivanje AKS u zemlјi ili na određenom području obično se manifestuje visokom smrtnošću posle kratke febrilne faze bolesti.
Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti.
Životinje koje prežive više od jednog dana teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročitou području abdomena i po ekstremitetima.
Javlјanje AKS u stadu obično je povezano sa:
kontaktom domaćih i divlјih svinja koje nose krpelјe;
uvođenjem novih svinja u stado;
hranjenjem svinja kontaminiranim pomijama koje nisu dobro prokuvane;
kretanjem vozila i lјudi.
Bolest se javlјa kod svinja svih starosnih kategorija.
Klinički simptomi javlјaju se u proseku 5-15 dana nakon infekcije virusom AKS. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja.
Lečenje Bolest se ne leči niti postoji zaštita vakcinacijom.
Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.
Tekst je delom preuzet sa sajta Uprave za veterinu.