Potrebe vinove loze za hranljivim elementima

Potrebe vinove loze za hranljivim elementima

Zemljište koje je pogodno za uzgoj vinove loze, treba da bude dovoljno plodno, da sadrži i sloj prirodnog humusa i sloj peska, tako da se postigne dobra poroznost, koja je neophodna za dobro i kvalitetno zadržavanje vode i hranljivih materija u zemlji.Ona moraju biti dovoljno bogata mineralima:(magnezijum, fosfor, azot, kalijum, sumpor i nekim mikroelementima: (gvožđe, bakar, mangan, bor). U zemljištu se hranljivi elementi mogu naći u tri stanja: fiksirani u zemljišnim koloidima i direktno nedostupni biljkama; vezani na površinama zemljišnih čestica, zaštićeni od ispiranja i biljkama indirektno pristupačni i slobodni joni u zemljišnim rastvorima koje biljka lako usvaja, a podložni su ispiranju. Najveće količine hranjivih elemenata čokot usvaja iz zemljišnih rastvora.
Vinovoj lozi odgovara zemljište lagane do srednje teksture, sa dobrom drenažom i povoljnim uslovima za rast korenovog sistema i stabla koje će proizvoditi grožđe visokog kvaliteta. Stone sorte vinove loze imaju viši i kvalitetniji prinos na zemljištima srednje teksture i plodnosti, na dubokim i vlažnim zemljištima ravnica i priobalnih područja.
Vinova loza gajena na veoma plodnim, glinovitim zemljištima koja su bogata organskim materijama postiže visok prinos koji sazereva kasnije i lošijeg je kvaliteta. Na ovakvim zemljištima u mnogim slučajevima dolazi do opadanja cvetova i smanjenog zametanja plodova usled jake konkurencije u vidu razvoja vegetativne mase.
U pogledu hemijskih karakteristika, vinovoj lozi odgovaraju zemljišta neutralne reakcije, sa pH 6,5 do 7,5, mada uspeva u širokom spektru pH vrednosti od 4,5 do 8,5.
Na osnovu brojnih naučnih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse, optimalno zemljište za gajenje vinove loze treba da sadrži: 3 – 5 % humusa,120 – 150 mg N /100 mg vazdušno suvog zemljišta,15 – 25 mg P2O5 / 100 mg vazdušno suvog zemljišta,25 – 40 mg K2O / 100 mg vazdušno suvog zemljišta
Za prinos od 10 t grožđa lozi je potrebno: 50 – 80 kg azota,15 – 25 kg fosfora i 50 – 80 kg kalijuma.Radi sačinjavanja obračuna koliko se mineralnih materija iz zemljišta iznese prinosom grožđa, treba znati da od ukupnog utroška, na grožđe dolazi 27 – 31% azota, 35 – 40% fosfora i 38 – 45% kalijuma. Ostalo se troši na rastenje drugih organa ili se izgubi ispiranjem i isparavanjem.
Prilikom nadoknađivanja utrošenih hranjivih materija, a na osnovu hemijske analize zemljišta, treba znati da se nedostatak od:
1 mg azota nadoknađuje jednim kilogramom azota / ha,
1 mg P2O5 nadoknađuje sa 30 kg P2O5 /ha,
1 mg K2O nadoknađuje sa 15 kg K2O /ha.
Za povećanje sadržaja humusa u zemljištu za 1% do dubine zemljišta 30 cm potrebno je dodati 40 – 60 t/ha stajnjaka.Ovu količinu stajnjaka može zameniti 3-4 puta manja količina treseta. Stajnjak sadrži oko 20% organske materije dok je treset znatno bogatiji i sadrži do 80%. Količina organske materije u biljkama za zelenišno đubrenje iznosi prosečno do 15%
Đubrenje vinove loze predstavlja osnovnu agrotehničku meru, koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta grožđa pružanjem mineralne ishrane vinove loze. Ovom se merom popravljaju osobine zemljišta, a utiče i na pripremljenost vinove loze da izdrži niske temperature, kao i veću otpornost na sušu, bolesti i štetoćine, te je treba obaviti na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta i po preporuci stručnih lica.

Sanja Čokojević,dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva