Zaoravanje umesto paljenja strništa

Paljenje žetvenih ostataka ima velike posledice kako po samo zemljište tako i po ceo ekosistem. Spaljivanjem strništa u zemljištu se gubi velika količina organske materije- humusa, a takođe i azota. Mora se napomenuti da spaljivanjem dolazi i do remećenja biološke ravnoteže u samom zemljištu jer se korisni mikroorganizmi koji su bitni za stvaranje humusa, a nalaze se u zemljištu na ovaj način uništavaju, umesto da se izvrši zaoravanje i tako oplemeni zamljište hranljivim materijama za sledeći usev. Takođe i sa ekološkog stanovišta spaljivanje ima negativne posledice i po sve medijume životne sredine delujući negativno na njih.
Paljenjem strništa može doći do pojave požara velikih razmera koji mogu izazvati nemerljive posledice po materjalna dobra, a može doći i do gubitka ljudskih života. Osim što je opasna i vrlo lako može doći do požara u okolini, vatra sprži sve hranljive sastojke sa površine, pa tako zemljište ostavlja još ispošćenije.
Stvaranje humusa je dugotrajan proces i za to je potrebno vreme. Ni kompost ni stajnjak nisu humus. Oni sadrže humus u relativno malim količinama, međutim, humus je garancija plodnosti zemljišta. Zbog toga je humus sakupljač rastvora zemljišnih hemijskih elemenata koji su hrana za biljke. Zbog svega navedenog preporuka je da se umesto paljenja strništa izvrši zaoravanje žetvenih ostataka.
Ljuštenje odnosno ugarenje je plića obrada zemljišta, u svrhu stvaranja rastresitog sloja na površini. Osnovni zadaci ljuštenja oranica su bolje primanje i čuvanje vlage, zatim zaoravanje žetvenih ostataka, uništavanje poniklih korova, ometanje porasta višegodišnjih korova, provociranje semena korovskih i gajenih biljaka koje se potom uništavaju osnovnom obradom. Dubina ljuštenja zavisi od tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja strništa je od 10-15 cm.
Pored svih ovih negativnih osobina paljenja strništa važno je napomenuti i da je paljenje strništa kažnjivo po zakonu. Za prekršioce su predviđene novčane kazne u skladu sa zakonom, fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu od 10.000 do 50.000 dinara i pravno lice od 300.000 do milion dinara, a u slučaju nastanka veće materijalne štete i kazne zatvorom od šest meseci do tri godine. Takođe kazna za spaljivanje strništa može biti i pasivan status poljoprivrednog gazdinstva.
Vladimir Stanković, PSSS Negotin