Razmnožavanje leske-Ivana Gligorijević

Razmnožavanje leske izdancima i reznicama
Da bi se izdanci mogli razviti,treba s proleća žbunove leske prorediti i žile im obradom malo naranjavati.Oko tako tretiranih stabala (žbunova) već u prvom delu vegetacije izbiće puno izdanaka,koje treba do jeseni okopavati i prema potrebi đubriti i zalivati,da bi se što bolje razvili.U jesen,po završenoj vegetaciji,treba izdanke izvaditi i koristiti za sađenje na stalnom mestu.Ako se leska razmnožava reznicama,najbolje je to vršiti u vlažnom zemljištu i uz pomoć fitohormona za pospešivanje ožiljavanja.Najčešće se u jesen uzimaju zrele reznice duge 20-25 cm,vezuju se u snopiće i do februara drže u vlažnom pesku,na temperaturi od oko 10 stepeni Celzijusovih,kako bi kalusirale.Sade se koso u prporište,gde se ožiljavaju.Još bolje je da se reznice ožiljavaju u stakleniku ili plasteniku,u vlažnom supstratu od perlita i peska,uz stalnu vlažnost vazduha i supstrata.
Razmnožavanje položenicama
Zasniva se na ožiljavanju jednogodišnjih izdanaka koji se ne odvajaju od matične biljke,već se polože u plitak jarak i pokriju zemljom.Iz kolenaca tih izdanaka obrazuju se adventivne žile,a iz pupoljaka razvijaju se mladari,koji se u jesen odvajaju od matične biljke kao ožiljene sadnice sposobne za sađenje na stalnom mestu.
Razmnožavanje nagrtanjem
Za ovaj način razmnožavanja bira se duboko,rastresito,umereno vlažno i plodno zemljište,koje se duboko izore ili izrilja i s jeseni zasadi sadnicama leske koje su proizvedene nekim od vegetativnih načina.Sadi se na rastojanju 2,5 X 1 m ili 2 X 0,6 m,što zavisi od kvaliteta zemljišta i bujnosti sorte,a mora se voditi računa da ima dovoljno zemlje za zagrtanje mladara.Sađenje je u jesen,a s proleća (u martu) sadnice se skrate što bliže zemlji (na 3-5 cm),da bi zagrtanje mladara bilo što lakše.Iz ostavljenog dela sadnice izbiće mladari,koji se nagrću zemljom kad dostignu visinu 20-30 cm.Matičnjak leske treba dobro negovati.To podrazumeva površinsku obradu,zaštitu protiv bolesti i štetočina i zalivanje.Posle završetka vegetacije vrši se đubrenje stajnjakom,a azotnim đubrivom rano u proleće.U jesen se sa matičnog žbuna odseku sadnice,a pošto se one kao jednogodišnje ne mogu (ne bi trebalo) upotrebiti za podizanje zasada,to ih treba zasaditi u rastilo,gde će se razvijati godinu dana.U rastilu se primenjuju sve potrebne agrotehničke mere.
Žbunovi leske u matičnjaku ponekad se mogu koristiti za proizvodnju kalem grančica ili reznica.U ovom slučaju žbunovi se ne zagrću zemljom i ne ožiljavaju.
Razmnožavanje kalemljenjem
Najčešće se primenjuju dva načina kalemljenja,kalemljenje na spavajući pupoljak i kalemljenje engleskim spajanjem.Najčešće se primenjuje kalemljenje na spavajući pupoljak.Treba nastojati da se obavi u vreme kada se na podlozi kora odvaja od drveta.Vrlo je važno da se obavi brzo i čistim nožem.Kalemljenje engleskim spajanjem izvodi se u zimskom periodu.Još u jesen se podloge pripreme i drže u trapu ili hladnjači na oko 4 stepeni Celzijusovih,do momenta kalemljenja.I kalem grančice se drže na toj temperaturi.Podloga i kalem grančica treba da budu iste debljine.Kalemljenje počinje u februaru.
Po obavljenom kalemljenju,sadnice se poređaju u sanduke sa strugotinom i unose u prostorije zagrejane na 25 stepeni Celzijusovih.Na toj temperaturi ostaju oko tri nedelje pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80%.U toku vegetacije primenjuju se uobičajene mere održavanja zemljišta i zaštite.
Leska se kalemi isključivo na mečju lesku,koja ne razvija izdanke,već se razvija u vidu stablašice.Kako mečja leska ima debelu plutastu koru,ne kalemi se kao druge voćne vrste okuliranjem,već isključivo kalem grančicom.