Ekonomska isplativost proizvodnje heljde

Na našim poljoprivrednim gazdinstvima kada je u pitanju proizvodnja ratarskih kultura u najvećoj meri dominiraju kukuruz i pšenica dok su kulture kao što je heljda, koja bi svakako bila profitabilnija pre svega jer se kod nas veoma malo proizvodi i većim delom se uvozi, ne nailazi na interesovanje kako mlađih tako i starijih poljoprivrednih proizvođača.
Pošto se heljda kod nas veoma malo uzgaja mi je uglavnom uvozimo iz Rusije i Ukrajine. Cena joj je do dva evra po kilogramu. U našim prodavnicama „zdravije hrane” retko je ko kao brašno deklariše kao čistu heljdu, jer kod nas nema specijalizovanih mlinova za njenu meljavu. U mlinovima za žitarice ne sme se mleti zbog kontaminacije s glutenom.
Njoj odgovara prohladna i vlažna klima. Ima veoma kratak vegetacioni vek – od 60 do 70 dana pa su moguće dve žetve u toku jedne godine. Može da se poseje i posle žetve pšenice – postrno. Za setvu se koristi negde oko 75 kilograma semena ili 3 setvene jedinice od po 25 kilograma čija cena iznosi oko 10.000 dinara po setvenoj jedinici što bi po hektaru bilo oko 30.000 dinara. Kao đubrivo se preporučuje NPK đubrivo 15:15:15 ili stajnjak.
Prinosi su oko tonu do dve po hektaru ali, taj hendikep biljka, koja nije iz roda žitarica, nadoknađuje svojom cenom od 200-300 dinara po kilogramu.
Troškovi proizvodnje heljde bi na godišnjem nivou iznosili oko 50.000-60.000 dinara po hektaru uz primenu kompletne agrotehnike dok bi sa cenom od 200 dinara po kilogramu pri prinosu od 1,5 tona moglo da se ostvari zarada od oko 300.000 dinara po hektaru što predstavlja pristojnu zaradu i ovu proizvodnju smatra isplativijom od proizvodnje kukuruza i pšenice koji su najčešći usevi naših poljoprivrednih proizvođača a čija je cena sve niža po kilogramu iz godine u godinu.
Intenziviranjem proizvodnje ove kulture poljoprivrednici bi za nekoliko godina mogli u potpunosti da podmire domaće potrebe, a da od viškova postignu i lepu zaradu u izvozu jer, zemlje poput Italije ili Francuske veoma rado koriste heljdu za spremanje raznovrsnih jela, keksa, kaša ili pasta. Heljda je veoma medonosna biljka. Pčele sa njenog cveta pokupe i do 80 kilograma prvoklasnog i skupog meda sa hektara dok omotač zrna heljde posle mlevenja se može koristi za punjenje anatomskih jastuka.
Uz sve ove navedene prednosti kao i one koje nisu pomenute može se zaključiti da je proizvodnja heljde svakako jedna od isplativijih kultura a da li će se naši poljoprivredni proizvođači odlučiti na njenu proizvodnju zavisi samo od njihove spremnosti da izađu iz granica svojeg dosadašnjeg interesovanja.

mr Mladen Pavlović