Рaзвoj зaдругaрствa у врeмe измeђу 1945. и 1990. гoдинe мoжe сe пoдeлити нa три врeмeнскa пeриoдa.
Први период oд 1945. дo 1953.следио је искуства Совјетског Савеза -формирање сеоских радних задруга . У то време била је велика глад у послератном периоду нарочито у градовима . То је време обавезног откупа , аграрне реформе , национализације и колонизације..
Други период трајао је од 1953 до 1974 године У првим годинама после резолуције Информбироа долази до интензивирања рада СРЗ и изградње задружних домова до 1953 када долази до формирања општих земљорадничких задруга, укидања обавезног откупа.Године 1957доноси се политички документ о развоју кооперације.Главна функција пољопривредних задруга постаје уговарање пољопривредне производње са кооперантима, откуп пољопривредних производа, кредитирање коопераната у примени вештачког ђубрива сортног семена , измена расног састава стоке, примена савременог начина обраде земљишта, увођење садног материјала , система за наводњавање. Земљорадничке задруге су обогаћивале и унапређивале целокупан живот села укључујући економске, културне и социјалне аспекте.Тада се формира Задружни савез Србије, покрајински, обласни и срески задружни савези. Привредна реформа 1965 десетковала је задруге дајући могућност пољопривредним произвођачима да успостављају производно-економске односе са другим привредним субјектима.Ова реформа оставила је по страни задруге са огромном механизацијом и радном снагом Тај период је један од најнеповољнијих у задругарству.
Трећи период настаје 1974 године када је донет Закон о удруживању земљорадника , задружни савези су поново добили статус правног лица -али без имовине.Земљорадничке задруге су уносиле имовину у пољопривредне комбинате , стварајући гигантске системе. Иако је Закон о задругама из 1990 и 1996 године прописао да се задружна имовимна врати, незнатан број задруга успео је да врати своју имовину.
Đukić Ružica
Đukić Ružica