Gajenje združenih useva u cilju dobijanja kvalitetne kabaste stočne hrane II deo

Proizvodnja pristupačne kabaste stočne hrane, koja zadovoljava norme kvaliteta, jedan je od bitnih uslova, koji utiču na isplatljivost proizvodnje mleka.
Da bi mlečno grlo, iskoristilo svoj genetski potencijal u proizvodnji mleka, porebno je da dnevno unese oko 22% proteina.
Najveći izvor proteina je u lucerkinom senu i konentrovanom obroku. Dok silaža ima u sebi do 9% proteina.
Poznato je da pored toga što je lucerekino seno dobro proteinsko hranivo, u njegovoj proizvodnji može doći do problema koji se mogu odraziti na njegov kvalitet. Sve je to povezano sa vremenskim uslovima, vremenom košenja i manipulacijom sa lucerkinim senom.
U dosadašnjoj proizvodnji, mlečno grlo za prosečnu proizvodnju od 15l(simentalac), što je malo, dnevno unese 15-18kg silaže, 6-8kg lucerkinog sena i 3kg koncentrovanog obroka. Cena silaže je do 5din/kg, lucekre oko 20din/kg, a koncentrovane stočne hrane 25-30din/kg, a prosečna cena mleka se kreće od 25 do 30din/l. Krava dnevno pojede do 400din(što je diskutabilno), a od mleka do 450 dinara. Zarada je minimalna, ako se ne računa naš rad, voda struja, lečenje, . . .
Jedino gde naši proizvođači, imaju prostora je proizvodnja jeftinije hrane na gazdinstvu.
Proizvodnja silaže od združenog useva soje i kukuruza, je jedan od načina na koji se to može ostvariti.
Već drugu godinu za redom, na teritoriji opštine Ljubovija, kod istog domaćina, postavlja se proizvodni demonstracioni ogled u ratarskoj proizvodnji. U ogledu su zastupljeni kukuruz iz ranijih grupa zrenja i soja iz IIgrupe zrenja.
Prve godine, ogled je postavljen na površini od 0,3ha, dok ove godine na površini od 0,75ha. Od kukuruza, prve godine je sejan hoibrid iz FAO 490 otporan na Focus ultra, dok je ove godine iz grupe FAO 580, hibrid t otporan na navedeni herbicid. Za ove hibride, smo se odlučili iz razloga povećane zastupljenosti sirka na parceli.Soja je obe godine boila iz IIgrupe zrenja.
Razlog tome je usklađivanje vegetacije ove dve kulture. U vreme siliranja, kukuruz je u optimalnoj fazi, dok je soja dobro nalila mahune i donje lišće počinje da žuti.
Prve godine, je preračinato na površinu od 1ha silirano 42000kg, dok je ove godine, silirano 58000kg ove kvalitetne smeše. Ovokva razlika u količini silirane mase se pre svega ogleda u odabiru hibrida.
Nakon perioda konzervacije, uzet je uzorak i poslat na analizu u Institut za krmno bilje Kruševac.
Analiza je pokazala da naša silaža imala sadržej proteina od 13%, suve materije 30, pepela 8, masti 3,9 NDF 71,8 ADF 40,1. Dobijeni rezultati pokazuju da je silaža veoma kvalitetna.
Prošlogodišnja je imala nešto slabije rezultate, ali smo sa njom radili i analizu klasične kukuruzne silaže kod koje su navedeni parametri bili dota niži.
Dobili smo veoma kvalitetno hranivo, bogato proteina, koju stoka rado konzumira a ujedno ima veoma dobru svarljivost.
Cena koštanja ovakve silaže ne prelazi 3din/kg, što pored navedenog i pojeftinjuje obrok, što dovodi do duple koristi na gazdinstvu.
Dušan Despotović dipl ing radatstva i povrtarstva