Plodored u povrtarskoj proizvodnji

Често се догађа у пракси да се паприка и парадајз гаје узастопно на истој површини неколико година па долази до пада приноса где је разлог непоштовање плодореда. Смена биљних врста у башти, односно плодоред,омогућује правилно и рационално ђубрење стајњаком, чува плодност земљишта, спречава појаву болести и штеточина. Насупрот томе, ако се једна врста више година гаји у монокултури, нарушава се структура и плодност тла, повећава опасност од корова, болести, штеточина и токсина које лучи корен.Поврће иначе различито реагује на монокултуру:
Плодоред се планира на основу захтева појединих врста поврћа према обради земљишта, предусеву и ђубрењу стајњаком. У том погледу, биљке се деле у три групе. Прву чине оне које се обилно ђубре стајњаком ( врежасте врсте , купусњаче, парадајз, паприка, плави патлиџан , целер, празилук и бели лук).Другој групи припада поврће које захтева мање стајњака и често се гаји друге године након његовог уношења.То су коренасте врсте, црни лук, салата, спанаћ, ротква и ротквица.Грашак, боранија, пасуљ и боб обогаћују тло азотом и налазе се у трећој групи.
У тропољном плодореду прво поље увек заузимају врсте из прве групе.На другом пољу су биљке из друге, а на трћем врсте из треће групе.Поједине врсте поврћа се успешно узгајају после великог броја биљака (нарочито грашак), док је за неке ограничен избор предусева.
У току једне вегетационе сезоне или године, на истом земљишту узастопно, а понекад и истовремено, гаји се више биљака.Значи после убирања једне, сеје се или сади друга.То је могуће због различите дужине вегетације, захтева за топлотом и отпорности на ниске температуре.У овом плодореду постоје предусев ( најчешће рани пролећни или озими), главни (има најдужу вегетацију) и накнадни усев ( гаји се после главног).
Заједнички узгој две или више врста посебно је популаран у био- башти. Могу се гајити у редовима који су један до другог, наизменично у истом,цик-цак у два реда. Биљке треба да су различите висине и бујности, али сличних захтева према топлоти, води,светлости и хранивима. Основ за успешно гајење је њихова међусобна трпељивост-алелопатија. Неопходно је знати и да ли поједине врсте поврћа добро или лоше успевају једна поред друге.На пример, паприка непосредно уз ред парадајза имаће слабији пораст него удаљене биљке.Али негативан ефекат умањује се размаком између леја.
Видановић Срђан
ПСС Пирот