Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, koja je kao štetočina dobila na značaju kada je došlo do klimatskih promena na globalnom nivou i kada je došla kod nas iz Azije. Prvi put je kod nas uočena 2015. godine.
Imago je smeđe boje sa sivim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama. Ono po čemu je jedinstveno obeležje ove stenice su bledožuti prstenovi na četvrtom i petom članku na antenama koje su tamne boje.
Ova štetočina je izraziti polifag, i do sada je registrovana na preko 120 biljnih vrsta među kojima je veliki broj poljoprivrednih kultura kao što su voće i povrće (jabuka, kruška breskva, malina, trešnja, paprika, paradajz, krastavac, pasulj, itd.). Štete prave larve i imago sisanjem sokova iz svih nadzemnih biljnih delova u toku cele vegetacije. Simptomi napada se manifestuju u vidu sitnih beličastih, okruglastih uboda koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege.
U našoj zemlji ova vrsta je registrovana u usevima soje, kukuruza, paradajza i paprike kao i u zasadima jabuka, krušaka, bresaka, oraha, maline i vinove loze. Ona je prisutna u okućnicama i baštama (ekstenzivni zasadi) i usevima blizu naseljenih mesta.
Mramorasta stenica je odličan letač (preleti dnevno oko 2 kilometra). U jesen ova stenica migrira u naselja, zbog prezimljavanja i tu traži zaklon. Zbog toga se može naći u kućama, ali i u drugim objektima. Luče neprijatni miris u koliko se dodirnu, veoma je nepopularna kod ljudi. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove stenice. Preparati iz grupe piretroida su se pokazali kao efikasni, ali je njihova upotreba ograničena u periodu zrenja plodova, kao i zbog štetnog delovanja na korisne organizme. Njihovo mehaničko sakupljanje i uništavanje moguće je na manjim površinama. U svetu se razvija strategija masovnog privlačenja insekata putem lovnih klopki.
Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran