Идеја о удруживању у задруге потекла је у време екстремног сиромаштва и глади у Европи, у условима либералног капитализма и експлоатације радника. Прва задруга је настала у Енглеској 1843. године у малом месту Рочдејл. То је била потрошачка задруга и основала је група радника. Основни принцип је био принцип самопомоћи и солидарности, затим слободно иступање и ступање у задругу, равноправност свих чланова без обзира на величину уписаног удела, по коме је важио принцип један човек један глас. Добит се делила према обиму куповине, плаћања у готовом, а подразумевала се и политичка неутралност. Циљеви задруге су били да се обезбеде потребе чланова за бољим становањем, запослењем, храном, образовањем и другим социјалним захтевима. Овај модел задруге и њени принципи имали су највећи појединачан утицај на стварање других задруга, као и на формирање пољопривредних задруга у Србији. Већ следеће године је основана друга таква задруга у Словачкој, а затим масовно и у другим земљама. У Немачкој је 1848. године основана задруга по Рајфајзеновом моделу, у време зимске глади, како би се сиромашни снабдели основним животним намирницама. То је била кредитна задруга, која је подразумевала самопомоћ задругара на ограниченој територији, учлањивање без удела, солидарну и неограничену одговорност, уношење вишка добити у задружни резервни фонд који је недељив, пословање искључиво са члановима и бесплатно вршење функције. Трећи модел задружног организовања се зове Шулце-Деличев модел и таква задруга је настала у Немачкој 1849. године. По овом моделу организовања подразумевао се велики број задругара, потпуни изостанак државне помоћи, резервни фонд који може да се дели, привлачење капитала путем награђивања, солидарну и ограничену одговорност и пословну специјализацију. Прва (кредитна) земљорадничка задруга у Србији је основана 1894. године у селу Враново код Смедерева. До 1900. г. је већ постојало преко 650 задруга. Оне су осниване масовно као одбрана од зеленаша, сеоских газда и трговаца и као мера против осиромашења сељака. Прелазак са робне на новчану привреду крајем 19. века, распад породичних задруга, повећање пореза, ситни поседи, екстензивна пољопривреда са ниским приносима и неродним годинама, чести ратови и изостанак заштите од стране државе, све је то додатно утицало на осиромашење сељака и на потребу удруживања због узајамне помоћи.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево
Radić Dragomir
Radić Dragomir