Ipak se sejalo na teritoriji nišavskog okruga

Kako se činilo tokom čitavog oktobra meseca da se neće posejati ništa od planiranih površina pod оzimim kulturama, setva se ipak u solidnom obimu obavila. Dugotrajna suša od preko tri meseca i vrlo suvo i zbijeno zemljište, pogotovu na parcelama pod kukuruzom, koji je najćešća predkultura žitima, onemogućavalo je bilo kakvu osnovnu obradu i pripremu zemljišta za setvu. Vreme optimalnog roka setve ozimih strnih žita nije moglo biti ispoštovano. Na kraju optimalnog roka setve ozimih strnih žita, jedva je posejano nešto preko 30ha pod pšenicom. Rana predkultura, lakši tip zemljišta i posedovanje teških tanjirača i jakih traktora, omogućili su pojedinim proizvođačima da seme pšenice na njihovim parcelama sačeka prve kiše u zemljištu. Ipak najveći deo planiranih površina za setvu ozimih strnih žita na teritoriji nišavskog okruga naši proizvođači uspeli su da poseju. Setva je krenula tek posle 10 novembra sa pojavom prvih padavina bez kojih nije ni mogla da krene osnovna obrada, predsetvena priprema zemljišta i setva ozimih strnih žita. Krenulo se užurbano i ko god je planirao da seje mogao je da poseje svoje parcele pod ozimom pšenicom. Prošle godine mnogi proizvođači i nisu imali prilike da obave setvu. Da podsetimo, hladno vreme posle setve, prolongiralo je nicanje za februar pa i mart mesec. Sa pojavom prvih padavina ove jeseni, preporuka proizvođačima u cilju ubrzanja, olakšanja i pojeftinjenja setve bila je da proizvođači primenom tanjirača, agregata i rotofreza, primene redukovanu obradu zemljišta kako bi što pre posejali. Ipak se može reći, da je setva koja je trajala oko dvadesetak dana obavljena u vrlo optimalnim uslovima i da se zahvaljujući povoljnim temperaturnim uslovima i uslovima vlažnosti zemljišta već zelene polja pod pšenicom i ostalim vrstama ozimih strnih žita, što je veoma dobro sa aspekta zakasnele setve i mogućnosti nadoknade u prinosu zbog takvih prilika. Čini se da sobzirom na povoljnu vlažnost zemljišta u setvenom sloju, nicanje nije bilo nikad bolje i brže. Opšta slika ovogodišnje jesenje setve je veliki procenat posejanih površina sopsgvenim, nedeklarisanim semenom. Kad su se stvorili uslovi za setvu i kad je trebalo da se seje seme je povučeno iz prodaje sa prodajnih objekata i mnogi koji su želeli da kupe dorađeno i deklarisano seme nisu imali priliku za to. Na tržištu nije bilo sorti domaćih selekcija. Nije bilo ni kvalitetnih sorti koje nude druge selekcione kuće. Mogle su se naći dve do tri sorti selekcionih kuća koje zbog svog kvaliteta nemogu biti prihvaćene od streane otkupljivača, sorte koje su dosta poskupljivale proizvodnju jer im je cena bila od preko 55din/kg. Dakle vrlo skupe sorte za koje naši proizvođači nisu mogli da izdvoje sredstva. Uglavnom je preporuka da se ove sorte seju sa 220kg/ha, dakle za 10% manje količine semena od sorti domaćih selekcija. Međutim iskustvo mnogih proizvođača sa ovih terena, naše preporuke da se zbog zakašnjenja u setvi norma setve poveća za 15-20%, ukazivali su na to da ne treba sejati manje od 250kg/ha semena. Naime, preporučene norme setve sortnom agrotehnikom svake od ponuđenih sorti na tržištu, važi za optimalne uslove setve. To znači setva u optimalnom roku, ali i nicanje u optimalnim uslovima, koje će omogućiti da bokorenje već krene najkasnije polovinom novembra. Setva na našim terenima najčešće zbog suše i nemogućnosti da se seje na vreme, nikada u proseku ne može biti pre početka druge dekade novembra. Fenofaza bokorenja često se odloži za početak ili polovinu marta, te se nemože postići željeni sklop useva. Sve to uz slabu primenu adekvatne vrste i količine đubriva, kao i izbalansiranog odnosa hraniva, ukazuje da se nemože poštovati preporučena norma setve, već je treba povećati, pogotovu ako se radi o uslovima nekvalitetne predsaetvene pripreme zemljišta.
Saša Stanković, PSSS Niš