PROIZVODNJA RASADA U TOPLIM LEJAMA, Dipl. inž. Gordana Rehak

ПРОИЗВОДЊА РАСАДА У ТОПЛИМ ЛЕЈАМА
Топла леја је широко заступљен облик заштићеног простора у нашем повртарству, који је због своје једноставности, једнако доступан индивидуалним одгајивачима поврћа, као и друштвеним газдинствима. Код нас се топле леје користе углавном за гајење расада.
Према конструкцији, начину загревања и неким другим особеностима, разликују се многобројни типови топлих леја.
Према конструкцији, леје могу бити: једностране и двостране. У нашој пракси су заступљене обичне леје, које могу бити наџемне или укопане.
Наџемне леје су једноставније, лакше за руковање, могу се премештати са једног места на друго, у њима се лакше регулише влага, што опет чини предност јер се постиже производња уједначеног и високо квалитетног расада. Једини недостатак, ако би се тако могло рећи, јесте утрошак око 30% више стајњака него код укопаних леја.
Укопане леје су погодније за гајење поврћа на род, јер је у њима режим влажности и топлоте мање подложан променама.
Топлу леју сачињавају следећи елементи:
– прозор за топлу леју, Топла леја се може покрити и пластичном фолијом, која је данас више у употреби из више разлога.
– рам уоквирује топлу леју и на њега се ослањају прозори. Велику пажњу треба обратити на положај даске која се поставља са северне стране и она је обично нешто виша од даске која се поставља супротно, са јужне стране, чиме се обезбеђује отицање кише низ прозор и боља осунчаност леје.
– асуре- топла леја се мора заштитити од прекомерног хлађења у току ноћи, што се постиже асурама од ражане сламе.
Трап се користи за топле леје које се укопавају и у њих се слаже загрејани стајњак. За леје које се подижу у току зиме, укопавају се у трап дубок 50-60 цм, а пролећне у трап до 40цм дубине.
Земља за топле леје је посебно припремљена у смислу хранљивих материја, физичких својстава, као и дезинфекције земљишта, што све заједно пружа оптималне услове за развој биљака. Мешање земље и добро згорелог стајњака врши се у односу 1:1.
За загревање леја користе се биолошки и технички извори топлоте. Биолошки извори који се користе су свеж стајњак, слама и плева, а понекад и лишће и разни биљни остаци, услед разлагања органске материје, а услед рада микроорганизама, ослобађа се извесна количина топлоте. Припремање стајњака почиње десетак дана пред подизање топле леје и то тако што се стајњак слаже у фигуру за загревање поред места где ће бити топле леје. Том приликом се меша са сламом и ако је сув повремено кваси водом. После неколико дана гомила се упали и почне јако да се пуши при чему се такав стајњак слаже у трап или се користи за површинске. Слагање стајњака у леји врши се у равномерном слоју потребне дебљине, после чега се гажењем сабија. Преко сложеног стајњака поставља се рам, насипа земља и леја покрива прозорима и асурама.
Дезинфекција земљишта треба да се обави употребом хемијских препарата као што су цинеб и тирам и то тако што се замља непосредно пред сетву поспе прашкастим цинебом у количини 70-90 гр на 1м², а онда прекопа да се добро измеша или се цинеб размути са водом и попрска леја.
Сетва треба да се обави правовремено што зависи од времена расађивања. Сетва не би требала да се обави рано јер до изношења расада може остати дуго у леји чиме се поспешује издуживање-прерастање расада, што може довести до тога да се расад не прими.Исто тако расад не сме бити превише млад јер је онда осетљив на неповољне услове спољашње средине. Пре сетве семе обавезно треба дезинфиковати. Сетва може да се обави омашке, али сетва у редове је ипак повољнија и обавља се на размаку између редова 5-6 цм, а затим се семе покрије слојем земље дебљине 1-1,5 цм.
Нега расада се свакако треба примењивати и то на следећи начин:
1. покривати леје од јаке светлости
2. одржавати оптималну температуру
3. проветравати
4. заливати
5. засењивати
6. плевљење
7. прихрањивање
8. сузбијање штеточина и болести
На крају се расад износи из топлих леја и врши његово пикирање, односно пресађивање младих сејанаца.

Извор: Дипл. инж. Гордана Рехак ПССС Шабац