Bakteriozna plamenjača jabučastog voća

Fitopatogena bakterija Erwinia amylovora prouzrokovač je ovog veoma destruktivnog oboljenja jabučastog voća. Među njenim domaćinima su jabuka, kruška, dunja, mušmula, kao i oskoruša, divlja kruška, glog. Mogu biti zaraženi svi biljni delovi (cvet, list, plod, grane, deblo). Oboleli biljni delovi venu, suše se i nekrotiraju. Infekcija se ostvaruje preko tučka, ali i rana nastalih usled vetra i drugih činilaca. Uslovi povoljni za ostvarivanje infekcije i brzu pojavu bolesti su temperature od 21˚C do 27˚C i prisustvo padavina, visoka relativna vlažnost vazduha (oko 70%). Cvetovi koji u početku imaju vlažan izgled, venu, smežuravaju se, dobijaju tamnomrku boju, propadaju. Inficirana cvetna drška brzo potamni. Oboleli mladi plodovi se smežuravaju, suše, pocrne i ostaju na rodnim grančicama. Inficirani mladari nekrotiraju, suše se, dobijaju tamnomrku do crnu boju, kao i obolelo lišće koje ne opada već ostaje da visi. Često se vrh mladara povija u vidu pastirskog štapa. Oboleli mladari sa sasušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom. Bakterija prodire i do debljih grana pa i debla. Formiraju se rak rane različite veličine u kojima bakterija prezimi. U uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha kod obolelog tkiva može se uočiti curenje bakterijskog eksudata, karakterističnog simptoma oboljenja. Kapljicama bakterijskog eksudata nošenim kapima vode, insektima, vetrom, dolazi do širenja bolesti. Faza cvetanja je jako osetljiva faza u razvoju jabučastog voća. Padavine u fazi cvetanja, stvaraju povoljne uslove za ostvarivanje infekcije cveta. Erwinia amylovora je izuzetno destruktivan patogen, a mere zaštite su veoma kompleksne. Primena preparata na bazi bakra za jesenji i ranoprolećni tretman usmerena je na smanjenje infektivnog potencijala patogena. Neophodno je pratiti vremenske uslove tokom vegetacije, posebno ulaskom jabučastog voća u fazu cvetanja, kako bi se tretman obavio pre najavljenih padavina, i sprečilo ostvarivanje infekcije cveta, primenom preparata na bazi bakra, samo u nižoj koncentraciji. Mehaničke mere zaštite podrazumevaju uklanjanje zaraženih biljnih delova, uz stalnu dezinfekciju alata, varikinom ili 70% etil-alkoholom. Rez prilikom odstranjivanja zaraženih biljnih delova mora biti takav da obuhvati 30 – 50 cm naizgled zdravog biljnog tkiva. Odsečene delove izneti iz voćnjaka i bezbedno spaliti. Uklanjanje zaraženih biljnih delova potrebno je vršiti po suvom vremenu, biljke ne smeju biti vlažne, da ne bi došlo do širenja infekcije ovom bakterijom. Rane na drvenastom delu potrebno je dezinfikovati premazivanjem rastvorom bakarnog preparata. Jače obolela stabla se moraju krčiti. Pored hemijskih i mehaničkih mera od značaja su i agrotehničke mere. Pri podizanju novih zasada treba koristiti zdrav, sertifikovan sadni materijal. Pažljivo orezivati kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od nove infekcije. Izbalansiranom ishranom biljaka održava se umeren porast. Izbegavati i prekomerno navodnjavanje. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada treba iskrčiti. Birati sorte otpornije na Erwinia amylovora. Biološke mere zaštite podrazumevaju primenu preparata na bazi saprofitnih bakterija koje ispoljavaju antagonistički efekat prema Erwinia amylovora.

Bojana Karapandžič, dipl.ing polj.