Didymella applanata – Ljubičasta pegavost izdanaka maline

Didymella applanata – Ljubičasta pegavost izdanaka maline

U mnogim zasadima maline, vizuelnim pregledom, na izdancima koji su ostavljani za rod za sledeću godinu, vidljivi su simptomi ljubičaste (kestenjaste) pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata). Što je posledica neadekvatne zaštite tokom vegetacije, kasnog orezivanja dvogodišnjih lastara i izostanak tretiranja posle berbe. Postoje i zasadi kod kojih još uvek nisu otklonjeni dvogodišnji lastari.
Didymella aplanata je najrasprostranjeniji i najznačajniji uzročnik sušenja lastara maline i kupine. Pričinjava velike ekonomske štete, dolazi do smanjenja porasta izdanaka, oštećenja lišća i pupoljaka, izdanci su osetljiviji na niske temperature. Na obolelim izdancima pupoljci ne kreću ili daju slabe rodne grane. Intenzitet napada zavisi od uslova spoljašnje sredine, pre svega od vlage. Odgovaraju joj kišni i vlažni uslovi. Krajem juna i početkom jula pojave se prvi simptomi na lišću, sitne mrke pege sa mrkožutim obodom, koje se šire prema glavnom nervu. Spajanjem pega dobija se karakteristična nekroza između nerava, u obliku latiničnog slova „V“. Preko lisne drške, širi se na izdanke, gde se javljaju tamne, kestenaste pege, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija. Pege se spajaju i može ceo izdanak biti zahvaćen. U toku jeseni pege se slabije primećuju jer lastari dobijaju tamniju boju, a toku zime dolazi do izbeljivanja izdanaka. U njima se uočavaju sitne, male pseudotecije i kasnije piknidi. Od proleća, u okviru pega, dolazi do nekroze, pucanja kore i njenog odvajanja. Gljiva oštećuje samo primarnu koru, ne i sudove. U pupoljke ne prodire ali su oslabljeni i ne kreću. Početkom avgusta lastari dozrevaju i manje su osetljivi na zarazu.
Mere suzbijanja: Sadni materijal mora biti potpuno zdrav. Odmah nakon berbe, zaražene lastare je neophodno orezati, izneti iz zasada i spaliti. Rezidbom je potrebno obezbedit dovoljnu provetrenost. Sa hemijskom zaštitom se počinje u jesen, bakarnim preparatima: akt.m. bakar oksihlorid, bakar hidroksid, bakar oksid. Preparati se koriste u preporučenim koncentracijama uz dovoljno količine vode kako bi izdanci bili okupani. Na proleće, od početka vegetacije do cvetanja upotrebiti još dva puta bakarne preparate. Efikasna mera je i prskanje izdanaka sumporno krečnom čorbom.
U toku i posle cvetanja, je neophodna upotreba organskih fungicida: akt.m. azoksistobin (Quadris, Exacta 250 SC, u konc. 0,075%), akt.m. piraklostrobina + boskalid (Signum, Markiz WG, u kol. 1,5kg/ha), akt.m. kaptan (Metod, Captan, u konc. 0,2 %), akt.m. izopirazam + difenokonazol (Embrelia 140 SC, u konc. 0,15%).

Jovanović Živorad, dipl.ing.