. Tov jagnjadi

Po organizaciji tov zalučene jagnjadi vrši se:
1) u zatvorenom i ograničenom prostoru pri čemu se upotrebljava koncentrat i seno,
2) na paši uz prihranjivanje i
3) na paši tako što se kraj tova završava samo ishranom koncentratom.
Jagnjad se tove posle zalučenja, da bi se postigla starost od 6 do 8 meseci i masu tela od 35 do 45 kg i randman od 45 do 50%. U pogledu intenziteta, tov može biti brži ako se upotrebe veće količine koncentrata i sporiji uz manje prihranjivanje koncentratom. Upotreba većih količina koncentratne hrane izaziva veće izdatke, tako da je ova vrsta tova skuplja od tova jagnjadi i šilježadi na paši.Ishrana jagnjadi koncentratom u ograničenom prostoru vrši se na taj način što se smeša koncentrata daje u vidu prekrupe 2 ili 3 puta dnevno. Hrana se daje uvek u isto vreme, u podjednakim vremenskim razmacima. Posle svakog hranjenja koncentratom daje se seno.
Da bi se uštedela radna snaga, za ishranu jagnjadi upotrebljavaju se automatske hranilice. Međutim, onda se 1 kg prirasta postiže sa većim utroškom hrane. Usled prevelikog uzimanja koncentrovane hrane probavni trakt jagnjadi oboli, zato se u hranilice stavlja kompletna smeša tj. zajedno sa koncentratom i 40-60% mlevenog sena. Pri tovljenju punim obrokom koncentrata jagnjad pojedu dnevno 1,3-1,6 kg zrna i 0,75-1 kg sena pri kraju tova. Za tov jagnjadi upotrebljavaju se različiti odnosi koncentrata i sena.Koja hraniva će se upotrijebiti zavisi od uslova na samom gazdinstvu. Najbolje je da se hrana za tov jagnjadi i šilježadi normira.
Posebno mesto u tovu odlučene jagnjadi i šilježadi zauzimaju proteinska hraniva, jer od njihovog učešća u obroku zavisi intenzitet prirasta. Veoma je raširen tov zalučene jagnjadi na paši u doba vegetacije. Kvalitetna i dovoljna paša može poslužiti i kao jedina hrana u tovu. Ako je trava mlada i bujna, jagnjadima se daje obavezno manja količina kabaste hrane zbog sprečavanja poremećaja u probavnom traktu.
Jagnjad na paši se prihranjuju zavisno od kvaliteta paše. Ako je paša slabija daju se veće količine koncentrata i obrnuto, upotreba koncentrata se postepeno povećava, tako da se krajem tova daje najviše koncentrata. Prelaz na pašu kao i sa paše na suvu hranu, vrši se postepeno i pažljivo, naročito onda kada se koriste mlade leguminoze.
Muška jagnjad pre tova se kastriraju, jer su onda mirnija, bolje koriste hranu i postižu veći prirast. Tov zalučene jagnjadi na pašnjaku koristi se veoma mnogo u planinskim predelima, gde ima kvalitetnih pašnjaka. Ako se tov sprovodi na pašnjacima slabog sastava, gde preovladava tvrda trava sa većim procentom celuloze, onda se ne može očekivati dobar prirast. Uspeh ovakvog tova dalje zavisi od mase tela jagnjadi pri zalučenju, ujednačenosti, rasnog sastava, tipa rođenja i pola jagnjadi. Jagnjad zalučena sa većom masom tela bolje napreduju, jedinčad nešto brže rastu od blizanaca, a muška jagnjad brže od ženske jagnjadi.
Dane Hrkalović,dipl.ing.stočarstva
PSSS Požarevac