Zadrugarstvo u Srbiji

ЗАДРУГАРСТВО У СРБИЈИ

Још крајем деветнаестог века пољопривредне задруге у Србији су међу првима у свету основале свој задружни савез, који је са још десет земаља, основао Међународни задружни савез.Задруге су биле ослонац развоја села и пољопривреде у Србији. У то време села су била напредна колико и њихове задруге.
На жалост данас је ситуација сасвим другачија.Чињеница је да села у Србији пропадају и да се сваке године број села смањује, а што најбоље илуструје податак да је више од 50.000 кућа на селу напуштено и да је преко 500.000 хектара обрадивих површина у парлогу!
Произведени пољопривредни производи углавном немају адекватну цену, заснивање пољопривредне производње из године у годину све је скупље, док производе пољопривредне производње купци желе да купе што јефтиније. Економска моћ пољопривредних произвођача све више слаби, услови и живот постају све тежи.
Из ових разлога, житељи села у Србији, треба да се самоорганизују у модерне задруге и удружења. На овај начин, удружени, фармери могу брже и боље да решавају своје проблеме и створе услове за бољи живот.Такође удруживањем могу да заштите своје економске али и друге интересе као и да се боље сналазе у пословном окружењу брзих промена светске економије па и пољопривреде.
Најпримеренији облик међусобног повезивања малих робних произвођача у свету јесте задруга или кооператива.
У условима, либерализације(слободне) трговине,отворености тржишта (без царинске заштите) и глобализације привреде( увећању величине уз смањење броја оних који се појављују на тржишту као и повећан утицај највећих) опстанак малих пољопривредних произвођача могућ је само ако су спремни да се повезују међусобно и да заједничким наступом на тржишту осигурају опстанак. Смањење трошкова уз повећање приноса може се постићи само заједничким деловањем оних који се удружују, а тиме се постиже и боља ценовна конкурентност производа који се продају и боља економска позиција.
До Другог светског рата, када је Задружни савез код нас био изузетно развијен и када је био ослонац развоја села и пољопривреде у Србији, само слога и заједништво чували су село и сеоске породице.
Задружни савези у Европи и свету постали су најбоља брана за супротстављање интересима великих и довођење малих у равноправну позицију са великима.
Искуства земаља Европске уније у задругарству указују да су задрге углавном специјализоване, да сељаци сами воде своје фарме, а задруге им служе да заједнички набаве оно што им треба на фарми,или да заједнички продају или прераде оно што су на фарми произвели. Тако специјализоване задруге остају у тржишној утакмици са крупним капиталом. Због тога се дешава да су европски фармери чланови више задруга (млекарске задруге, задружне кланице…).

Предности удруживања:

Обједињавањем свега онога што треба члановима задрге, задруга постаје велики купац са свим привилегијама коју велики купац има.
Заједничком продајом производа који с чланови задрге произвели на својим фармама задруге постају велики продавац и тиме остварују код купца већ цену за производе, чланови робу испоручују у седишту своје задруге, а део новца добијају унапред уз гаранције да ће остатак новца добити у договореном року плаћања.
На овај начин обезбеђују много бољи положај на тржишту него да су појединачно куповали или продавали.У борби за бољи економски положај фармери у Европи се удружује у задруге које се баве прерадом производа, које они производа на својим фармама, па је њихов положај бољи јер им задруга увек преузима производе са њихових фарми. Вредност њихових производа, захваљујући прерађивачкој задрузи, је већа, јер сада упакован, прерађен производ, који се нуди купцу, више кошта.

За успешно пословање задруге морали би се користити следећи принципи:

• Добровољно и отворено чланство( могу приступити чланству сви они који испуњавају услове да послују са задругом,као и да могу добровољно иступити из задруге)
• Демократска контрола чланова( чланови задруге имају право да контролишу пословање своје задруге)
• Економско учешће чланова( обезбеђење капитала да би задруга пословала)
• Аутономија и независност( право чланова да сами управљају пословима задруге)
• Обука, образовање и информисање( боља образованост и информисаност је услов бољег и успешнијег руковођења и рада на фармама)
• Међузадружна сарадња( сарадња са себи сличним организацијама и удруживање у већу и јачу задругу)
• Брига за заједницу(брига за породице чланова задруге и брига за породице које су у окружењу где задруга послује).

На основу рада С.Петрић

Приредио саветодавац Милан Дамљановић