Сузбијање штеточинa уљане репице
Уљана репица (Brassica napus) се убраја у једну од најзначајнијих култура на свету, а последњих година постаје посебно актуелна са аспекта производње тзв. биообновљивих извора енергије, биогорива, и биодизела. Гаји се због зрна које може садржати око 40-45% уља и преко 25% беланчевина. Како производња под овом културом полако осваја наше просторе посебна пажња се мора посветити штеточинама које прате. Од инсеката у јесењем периоду највећу опасност представљају бувачи купусњача (врсте из рода Phyllotreta) и репичина лисна оса (Athalia rosae). Уљана репица у Браничевском округу се налази у фенофази ницања до фазе котиледони потпуно развијени (BBCH 01-10).
Слика1. Слика 2.
Бувачи-штете наносе одрасли инсекти (имага) који грицкају лист (котиледоне) у виду јајоликих отвора у случају јачег напада (одговара им топло и суво време). Лист уљане репице може да изгледа као сито. Поред тога јачи напад успорава пораст биљака и повећава осетљивост на измрзавање. У случају да се на парцелама региструје присуство оштећења од бувача потребно је утврдити и % оштећења лисне масе.
Репичина лисна оса (Athalia rosae) има 3 генерације годишње и презимљава као пагусеница у земљишту. Прва генерација најмање штетна јер се одржава на коровским биљкама док друга и трећа праве озбиљне проблеме. Јесења исхрана пагусеница траје до краја септембра и почетак октобра, након тога пагусеница одлази у земљиште на презимљавање. Критична вредност када треба вршити сузбијање је када се визуелним прегледом установи присуство једне пагусенице по биљци. Инсектицидни третман извести препаратом Pyrinex Super (хлорпирифос 400 g/l + бифентрин 20 g/l) у дози од 0.4-0.5 l/ha.
Препорука да пољопривредни произвођачи обиђу своје парцеле у циљу регистровања описаних штеточина како би третман извршили благовремено.
Јовица Јуришић, дипл.инж
Jurišić Jovica
Jurišić Jovica