NEGA KRAVA

Sve više prisutan problem na našim stočarskim gazdinstvima, gde je uglavnom zastupljen vezani sistem držanja je bolest papaka. Većina grla ceo životni vek provedu vezana pri čemu Im je ograničeno kretanje a samim tim I trošenje rožnine. Kod krava koje su u letnjem period na pašnjaku, gde su u stalnom pokretu, papci se razvijaju normalno, jer je trošenje rožnina u granici njenog rasta (5 mm mesečno). Međutim kod nas je više zastupljen vezani sistem držanja I u takvim uslovima dolazi do prerastanja rožnine pa I deformacije da bi se završilo sa raznim obolenjima papaka. Šepavost je jedan od najčešćih razloga za povećane veterinarskih troškova I preranog izlučenja grla iz proizvodnje. Krave sa preraslim I deformisanim papcima duže leže, manje konzumiraju hranu I vodu pa im tako I opada produktivnost.
Loša nega papaka prouzrokuje ogromne ekonomske gubitke u govedarsku proizvodnju:
– Smanjena proizvodnja mleka do 30%, a neretko i preko
– Manji prirast u tovu zbog ležanja manje unose hranu
– Slabija plodnos – naročito kod bikova
– Troškovi lećenja
Faktori koji uzrokuju šepavost krava mogu biti: mehanički, mikrobiološki I metabolički. Šepavost krava prouzrokuje direktne I indirektne gubitke. Najbolje I najekonomično je sprovesti sve preventivne mere zdravstvene zaštite kako bi sprečila ova oboljenja. Jedne od tih zaštitnih mera su:
– Redovno orezivanje papaka
– Dezinfekcija zdravih papaka
– Poboljšanje higijenskih uslova u štali
– Izbegavanje mehaničkih povreda nogu I papaka
– Kontrolisati ishranu
Korekcija (orezivanje) papaka je nužna preventivna mera u suzbijanju bolesti papaka. Ovu meru treba primenjivati dva puta godišnje. Najbolje je korekciju obavljati u proleće, pre izlaska na paši i u jesen. Pravovremenim orezivanjem papaka održavamo njihov pravilan oblik I veličinu, time omogučavamo da krava stoji pravilno, a težina krave je ravnomerno raspoređena na unutrašnji I spoljašni deo stopala. Da bi se uspešno obavila korekcija papaka ovaj zahtev treba da obavlja obučena osoba uz korišćenje odgovarajućeg alata I primenu sigurnog I bezbolnog načina fiksiranja krava.
Dezinfekcija papaka neophodna je i mora se redovno sprovoditi. Ona se izvodi lako i jednostavno, svakog meseca. Dezinfekcijom se sprečavaju nepoželjne pojave raznih infekcija i bolesti. Za sprovođenje ove mere potrebno je imati dez barijeru (betonsku ili od metala a može i od plastike). Poželjno je da krava prvo prođe kroz čistu vodu, kako bi odstranila nečistoću sa noge. Zatim prolazi kroz 5% rastvor formalina ( temperatura rastvora preko 150C) ili 5-15% bakar sulfata. Visina rastvora za dezinfekciju treba biti između 10-12cm, da bi se celo stopalo nakvasilo rastvorom. Posle dezinfekcije životinje se drže1/2h na suvom. U slučajevima kada se bolest pod dejstvom bakterija pojavila, treba je izlečiti a nakon toga vršiti dezinfekciju. Bakterijske bolesti su vrlo zarazne, a štale su idealne za rast i razmnožavanje bakterija. Jedna od redovnih mera zdravstvene zaštite je i održavanje higijene štala kao i higijene papaka, kako bi krave bile što manje izložene prljavštini (bakterijama). Krave hraniti kvalitetnom hranom (ne koristiti kiselu, buđavu i pro mrzlu hranu). Obrok treba dobro izbalansirati, treba sadržati dovoljnu količinu hranjivih materija (proteine, energiju , m.materiju), i zadovolji potrebe krava.
U govedarstvu treba voditi brigu o stanju nogu i papaka. Traume nastale usled ove bolesti izazivaju bol i stres a samim tim smanjuju produktivnost grla, jer samo zdrave krave, pravilno hranjenje i negovane, mogu ispoljiti svoj genetski potencija.

izvo: Mlekarstvo Velimir Jovanović Srđan Zafirovic