Gajenje belog luka u organskoj bašti

Beli luk je jedna od najstarijih uzgajanih biljaka karakterističnog mirisa i ukusa a bogat je proteinima, mineralnim materijama i eteričnim uljem.
Za gajenje mu odgovara plodno, duboko obrađeno i rastresito baštensko zemljište. U plodoredu dolazi na drugo mesto i često se gaji uz šargarepu, peršun, ruže i jagode jer sprečava napad lisnih vaši, lukove muve i botritisa a koristan je u biološkoj zaštiti.
Jesenji beli luk se sadi u oktobru da bi do zime razvio moćan korenov sistem i nekoliko listova. U narednoj godini stvara jaku nadzemnu masu i relativno krupnu lukovicu s manjim brojem krupnih čenova i ovaj luk nije pogodan za duže čuvanje.
Prolećni se sadi u rano proleće, rast mu je manje bujan, lukovica je sitnija i ima veći broj čenova, bolje se čuva od jesenjeg luka. Proizvodi se sađenjem čenova a ne setvom semena. Za sadnju kupiti deklarisane čenove belog luka, zdrav sadni materijal koji je osnovni preduslov uspešne proizvodnje. Sađenje se obavlja u jesen, u oktobru i novembru ili s proleća u februaru i martu. Čenovi se sade na rastojanju 20-30 cm između redova i 5-10 cm između biljaka u redu. Za sađenje kvadratnog metra u bašti potrebno je obezbediti 60-80 gr čenova. U jesen se beli luk sadi na 4-5 cm dubine a u proleće na 2-3 cm. Nakon sađenja preko čenova treba staviti bar 3 cm zemlje.
Mere nege – redovno okopavanje, plevljenje, prihranjivanje i zalivanje u proleće ako je suša. Tokom rasta dodati 5 m² komposta i tečna organska đubriva. Prihranjuje se u fazi 3-4 lista kao i u vreme formiranja lukovice, prirodnim mineralnim đubrivom svakih 7-10 dana. Okopavanje je važno jer se na taj način održava rastresitost gornjeg sloja zemlje i suzbijaju se korovi. Na zbijenim zemljištima lukovice ostaju sitnije a prinos manji.
Beli luk je otporan na bolesti i štetočine, štiti i sebe i druge kulture ali ipak čenove pre sadnje treba dezinfikovati fermentisanim ekstraktom koprive ili jakim čajem kamilice. U slučaju pojave plamenjače primeniti bakarne preparate, ulje karanfilića, ruzmarina, majčine dušice…
Beli luk se vadi u julu i avgustu kad lišće počne da žuti i kada 50-75% biljaka polegne. Mora se vaditi pažljivo ,kako bi se sačuvala ljuska oko lukovice, i to po suvom i lepom vremenu. Nakon vađenja skladišti se u prostor zaštićen od sunca, u tankom sloju da se dobro prosuši a zatim se čisti i sprema za čuvanje. Najbolje ga je plesti u vence i ostaviti na promajnom mestu zaklonjenom od suca. Prinos je od 0,5-1 kg/m².
ma Ljiljana Vuksanović
Izvor:Organska bašta