Развоју биљних болести претходи продор патогена у биљку. Путеви доспевања патогена у биљно ткиво су различити: кроз неповређену биљну површину, природне биљне отворе, оштећено ткиво, специјализоване органе.
Продор кроз неповређену биљну површину представља најчешћи пут гљива у биљку и једини начин продора паразитних цветница. Захваљујући могућности лучења фермената гљиве размекшавају површински слој биљке и продиру до здравих ћелија. На овај начин у биљку доспевају гљиве проузроковачи пепелнице, сиве трулежи, чађаве пегавости листа и краставости плода јабуке и крушке, антракнозе, црне пегавости руже и др..
Продор кроз природне отворе на биљци:
– Стоме – су природни отвори, смештени на наличју листа, кроз које продиру многе гљиве (поједини проузроковачи пламењаче, рђе, лисне пегавости и др.) и бактерије.
– Лентицеле – су природни отвори, смештени на стаблу, плодовима, кртолама, кроз које продире мањи број патогена. Лентицеле су у току вегетације отворене, док се у зимском периоду затварају заштитним слојем, па је продор патогена онемогућен.
– Хидатоде – су приодни отвори, смештени по ободу листа, преко којих се одвија транспирација (одавање воде са површине биљке). Будући да су повезане са спроводним судовима патоген се лако шири кроз биљку.
Продор кроз оштећено биљно ткиво:
Продор патогена кроз ране и повреде, настале деловањем спољашњих чиниоца, активностима човека и додиром појединих биљних органа, представља доминанатан начин за продирање вируса и вироида. На овај начин могу у биљку продрети све фитопатогене бактерије и неке гљиве.
Продор кроз специјализоване органе (цвет, пупољци, окца, клијанци, коренове длачице):
Многи патогени, проузроковачи болести, продиру у време цветања, кроз различите делове цвета; нпр. кроз жиг тучка продиру гљиве из рода Monilinia (проузроковачи трулежи плодова), Ustilago tritici (проузроковач гари жита), а кроз нектарске жлезде бактерија Erwinia amylovora (проузроковач бактериозне пламењаче јабучастог воћа).
Ivanović Marija
Ivanović Marija