Apopleksija vinove loze – Eska

Pod nazivom „eska“ podrazumijeva se unutrašnja trulež čokota koja izaziva sušenje vinove loze i samo je jedan od simptoma ove bolesti.
To je bolest starih vinograda, mada mogu biti zaraženi i mladi čokoti od 2 do 5 godina. To se tumači tako da su na tim mestima prethodno iskrčene zaražene biljke od kojih su ostale brojne spore kao izvor zaraze. Na mladim vinogradima i ako dođe do infekcije, simptomi se vide mnogo godina kasnije jer parazit sporo napreduje.
Uzročnici sušenja vinove loze su patogene gljive koje nanose velike ekonomske štete u vinogradarskoj proizvodnji.
Prvi simptomi su promena boje na listovima. Na listu između glavnih nerava javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između tog nekrotiziranog dela nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled „Tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći dio liske, list se suši. Posledice mogu biti vidljive na svim organima čokota. Apopleksija se pojavljuje u dva tipična oblika: u hroničnoj formi kao degradacija lišća i u akutnoj formi kao brzo sušenje ili smrt celog čokota. Ukoliko biljka s takvim simptomima na listovima preživi nekoliko godina bolest eske je prešla u hroničnu fazu. Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može izostati, ali moguće je da će se opet pojaviti nakon jedne ili dve godine. Na čokotu se mogu pojaviti uzdužne pukotine. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega nastupa akutna apoplektična faza. Za vreme toplih letnjih meseci nastupi iznenadno sušenje. Istovremeno se suše lastari, bobice na grozdu smežuravaju i na kraju se čitav čokot osuši.
Sve te promene na listovima i na sponjašnjem izgledu čokota su posledice promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Na preseku stabla vide se različite promene. Oboleli čokoti normalno započinju rast i razvoj, cvatnje i oplodnja se ničim ne razlikuje od zdravih biljaka, a prve neželjene promene su vidljive tek u toplim letnjim mesecima. Meteorološki uslovi utiču na razvoj apopleksije, a pojedinih godina simptomi na zaraženim čokotima mogu izostati ili biti prikriveni.
Mere zaštite od ove bolesti su isključivo preventivne. Prva preventivna mera protiv apopleksije je sadnja sertificiranih loznih kalemova. Podizanje novih vinograda je uglavnom na površinama na kojima rastu šume, stari voćnjaci ili stari vinogradi, pa je potrebno nakon krčenja “odmarati” zemljište 2-3 godine.
Ostale preventivne mere obuhvataju premazivanje rana od rezidbe zaštitnim voćarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku, a u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda. Pošto je uzročnik ove bolesti patogena gljiva, glavni način na koji prenosimo ovu bolest u vinogradu jeste makazama prilikom rezidbe. Da bi se sprečio prenos bolesti potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat odnosno makaze. Obavezna dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom, čist ili uz dodatak kalijum permanganata.
Što se tiče direktnih ili hemijskih mera zaštite fungicidima, za sada ne postoje preparati kojima bi se uspešno mogla sprečiti pojava ili širenje ove bolesti.

Gordana Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja