Retrovegetacija višnje

Dolaskom nižih temperatura i kišnih dana voćke su se opet aktivirale i neki pupoljci su krenuli u novu vegetaciju – prolistali su ili procvetali. Ako je aktivacija takvih pupoljaka izrazito velika, to se može loše odraziti na iduću vegetaciju, jer su oni izgubljeni za sledeću godinu. Naravno da se veliki deo pupoljaka neće aktivirati i voćke će usprkos jesenjem cvetanju sledeće godine dati rod. Treba imati na umu da ovakav neuravnotežen razvoj oslabljuje i iscrpljuje voćku.
Takođe, jedan od mogućih razloga cvetanju voćaka u jesen je i neadekvatna letnja rezidba, kojoj treba pristupiti pravovremeno i krajnje oprezno, posebno iz razloga što i diferencijacija cvetnih pupoljaka kreće u letnim mesecima kad se i obavlja letnja rezidba.
Letnja rezidba voćaka, međuredna obrada, suzbijanje korova, samo su neke od agrotehničkih mera koje je trebalo primeniti nakon berbe, kako bi zasadi bili obezbeđeni za predstojeći zimski period, inače, stabla nespremna dočekuju zimu i podložnija su izmrzavanju.
Najčešće se ipak javlja kod koštičavih voćaka posebno višnje gde dolazi do potpune ili delimične defolijacije lišća usled visokog potencijala bolesti i neadekvatne zaštite posebno posle berbe. Toplo vreme i dovoljno vlage u zemljištu isprovociraju bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase i cvetanje voćaka. Takva stabla se iscrpljuju i voćka nepripremljena ulazi u zimsko razdoblje.
Pojava cvetanja višanja u ovom periodu se naziva retrovegetacija, a do nje dolazi kada zaraženi listovi nakon berbe opadnu.
Da bi izbjegli takve ekstremne pojave jesenjeg cvetanja u većoj meri, voćari trebaju posebnu pažnju posvetiti pravilnoj zaštiti zasada od bolesti i štetočina, pravilnom đubrenju i nezi zasada.
Vizuelnim pregledom zasada višnje u Nišavskom okrugu zapažena je retrovegetacija u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite voća tokom vegetacije.
Zabeleženo je odsustvo lisne mase koja je u periodu nakon berbe plodova počela da opada kao posledica visoke infekcije prouzrokovača mrke pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii). Propusti u tretmanu, neadekvatan izbor i vreme primene fungicida uticali su na prevremenu defolijaciju ove koštičave voćne vrste, a sada vremenski uslovi doprinose pojavi retrovegetacije -zapažamo na stablima bubrenje pupoljaka, rast nove lisne mase i cvetanje. Ovakva stabla voća izuzetno gube na kondiciji i vrlo će nespremno dočekati predstojeće mirovanje, a što će se odraziti na početak kretanja vegetacije u sledećoj godini.
Preporuka proizvođačima višnje je da u sledećem periodu obiđu svoje zasade, pregledaju stabla i konstatuju da li postoji prisutna retrovegetacija voća. Pregled je neophodan jer će dalje mere nege upravo zavisiti od sadašnjeg stanja zasada. U slučaju prisutne retrovegetacije takvim voćkama je potrebna dodatna nega, a jedna od prvih mera, koja predstoji je i jesenje-zimsko đubrenje NPK đubrivima s višom koncentracijom fosfora i kalijuma.
Takođe, biće potrebno da se u rano proleće pred početak vegetacije izvršti intenzivnija rezidba ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izavanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti.
Informacije o zdravstvenom stanju zasada na Nišavskom regionu, kao i preporuke za suzbijanje ekonomski štetnih bolesti i štetočina u toku vegetacije proizvođači mogu dobiti na sajtu prognozno izveštajne službe Srbije – pissrbija.com.

Gordana Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja