O zlatastom žutilu vinove loze

Zlatasto žutilo vinove loze je najuočljivije u vinogradima u prvoj polovini septembra.
Zlatasto žutilo vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree je trenutno najopasnije i neizlečivo oboljenje vinove loze, a intenzivno se ponovo širi u Nišavskom okrugu.
Bolest se inače širi na dva osnovna načina: skrivenim zarazama u loznim kalemovima i pomoću vektora cikada. Zlatasto žutilo se ne prenosi rezidbom, niti dodirom zaražene i obolele vinove loze. Glavna biljka domaćin zlatastog žutila je evropska vinova loza (Vitis vinifera), ali i druge Vitis vrste. Ostale biljke domaćini štetnog organizma su obična pavitina (Clematis alba), dok je vektor cikada (Scaphoideus titanus).
Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crvenih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.
Ako je u vinogradu više od 20 % čokota koji pokazuju simptome koji upućuju na zarazu zlatastim žutilom jedina je mera krčenja celog vinograda.
U vinogradarskim područjima gde se ne sprovode hemijske mere zaštite može doći do nesagledivih posledica – propadanje i krčenje vinograda. Smatra se da je faktor umnožanja zlatastog žutila deset ili više, što znači da je broj zaraženih čokota svake godine barem deset puta veći nego protekle vegetacije. Osnovne mere suzbijanja zlatastog žutila u vinogradima počivaju na korišćenju zdravstveno ispravnih loznih kalemova, uklanjanju zaraženih čokota i obaveznom suzbijanju cikade.
U Nišavskom okrugu pojava zlatastog žutila vinove loze nije sporadična pojava samo na pojedinim čokotima i u pojedinim vinogradima, već uzima sve više maha.
Svi vinogradari moraju pregledavati svoje zasade na moguću pojavu simptoma zlatasnog žutila, a žutim lepljivim pločama pratiti brojnost cikade i sprovoditi suzbijanje cikade nakon cvetanja vinove loze – signalizacija prognozno izveštajne službe pravog vremena za tretman.
Vektor cikada (Scaphoideus titanus) je registrovana na području Nišavskog okruga. Brojnost vektora je različita od vinograda do vinograda i zavisi od primene insekticida koje vinogradari koriste za suzbijanje drugih štetočina tokom letnjih meseci – pepeljasti grožđani moljac (Lobesia botrana), kada se tretiranja poklapaju s vremenom suzbijanja cikade. Nažalost, u vinogradima u kojima nisu sprovedene hemijske mere suzbijanja naknadno u avgustu i septembru uočena je veća brojnost ulovljenih cikada na žutim lepljivim pločama iz razloga što iz susednih netretiranih vinograda cikade preleću u zaštićene u kojima prestaje delovanje primenjenih insekticida u junu i julu. Dodatna zaštita u avgustu i septembru nije moguća zbog početka dozrevanja grožđa, blizine berbe i propisane karence. Iz tih razloga meru suzbijanja vektora moraju sprovoditi svi vinogradari, jer u protivnom širenje ove bolesti nije moguće zaustaviti.
Zapušteni vinogradi predstavljaju veliku opasnost za dalje širenje zlatastog žutila vinove loze, te je njihovo privođenje kulturi ili krčenje obvezno.
Prilikom sumnje na moguće simptome zlatastog žutila u vinogradu pomoć oko determinacije stvarnog uzroka žućenja i sušenja čokota vinogradari mogu potražiti u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

Gordana Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja