Veliki problem u voćnim zasadima, skoro svake godine, predstavljaju grinje. U godinama sa toplijim letom i bez padavina grinje su veći problem, nego u godinama sa hladnijim vremenom. Jedna od najopasnijih i veoma značajnih štetočina voćnih zasada je crvena voćna grinja Panonychus ulmi.
Najčešće se sreće na jabuci, mada se javlja i na drugim voćnim vrstama. Ova štetočina više se javlja u zasadima gde se redovno sprovode mere zaštite i đubrenja, jer voli intezivno zeleno lišće koje imaju biljke sačuvane od bolesti i koje su intezivno đubrene azotom. Takođe se masovnije javlja u zasadima gde se primenjuju insekticidi koji deluju na prirodne neprijatelje crvenog voćnog pauka , pa se on nesmetano razvija. Može se javiti veoma rano, pre početka cvetanja, a može i kasnije tokom leta. Ima svoja žarišta u zasadu, mesta odakle počinje da se širi. Zavisno od vremenskih uslova može imati 6-8 generacija.
Hrani se sisanjem sokova iz lista. Napadnuto lišće dobija bronzanu boju, suši se i opada, zaustavlja se porast biljaka i plodova. Kod jačeg napada izaziva defolijaciju, što se negativno odražava na kvalitet ploda, kod crvenih sorti jabuke izostaje karakteristična boja ploda, a može da smanji i rodnost u narednoj godini.
Dobar momenat za suzbijanje crvenog voćnog pauka i drugih vrsta grinja je kada je brojnost mala. Za efikasno suzbijanje grinja potrebno je poznavanje ciklusa razvoja i mehanizam delovanja akaricida, da bi se izbegla pojava rezistentnosti. Pored toga potrebno je primeniti i odgovarajuću količinu tečnostu po jedinici površine u skladu sa visinom i bujnošću biljaka, u cilju postizanja dobre pokrivenosti biljnih delova. Pri izboru akaricida voditi računa i o njihovoj selektivnosti za korisne insekte i predatore. Predatori mogu značajno kontrolisati razvoj grinja, ako se predatorima dozvoli da se razviju u dovoljnoj brojnosti.
Vesna Nišavić Veljković, dipl.ing.
PSSS Čačak
Nišavić-Veljković Vesna
Nišavić-Veljković Vesna