U Kolubarskom okrugu najveći broj poljoprivrednika primenjuje dvopoljni plodored, odnosno na istoj parceli tokom dugog niza godina u strukturi setve smenjuje pšenicu i kukuruz. Najčešće se stvori usko grlo u poljoprivrednim radovima, pa se kukuruz sa parcele skine neposredno pred setvu pšenice i nema se dovoljno vremena da se obrada zemljišta i predsetvena priprema za pšenicu kvalitetno obave. U takvim okolnostima u većini slučajeva zaorava se kukuruzovina, koja ima širok odnos ugljenika i azota, odnosno visok sadržaj celuloze, hemiceluloze, lignina i dr., a nizak sadržaj azota, što podstiče mikorbiološku aktivnost zemljišta. Mikororganizmi zemljišta intenzivnije razlažu organsku materiju i humus i za izgardnju svog tela koriste azot zemljišnog rastvora, pa se na narednom usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Ta pojava poznata je kao “azotna depresija”.
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba “Valjevo” svakog proleća uradi po nekoliko stotina analiza na sadržaj lakopristupačnog azota na N-min metodom na parcelama na kojima je usev strnih žita. Većina rezultata pokazuje veoma slabu obezbeđenost lakopristupačnim azotim (<5 ppm). Jedan od razloga, pored slabijeg đubrenja u osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi, je baš i taj što se pre setve pšenice zaore velika količina kukuruzovine.
Savet poljoprivrednim proizvođačima je da prvo isitne kukuruzovinu, tarupima, tanjiračama, sitnilicama ili adapterima koji se ugrađuju direktno na kombajn. Nakon toga kukuruzovinu zaorati na dubinu 20-25 cm. Uz zaoravanje potrebno je uneti azotno đubrivo, i to 0,7 %, odnosno 7 kg azota na 1 t kukuruzovine. Jedan hektar kukuruza godišnje ostavi 8-12 t/ha.
Za jedan hektar potrebno je uneti 50-100 kg/ha čistog azota, odnosno 100-200 kg/ha Uree.
Jerinić Svetlana
Jerinić Svetlana