Negativno dejstvo pesticida na zdravlje ljudi i životnu sredinu

Pesticidi su toksične supstance koje su nastale kao potreba za većom proizvodnjom hrane, a takođe i potrebnom da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosioca. Pesticidi deluju tako što sprečavaju, suzbijaju i uništavaju organizme koji negativno utiču na gajene biljke. Ove supstance imaju svoju primenu protiv raznih vrsta insekata, glodara, mikroorganizama, bakterija, gljivica, virusa i drugi organizama koji su štetni za biljke. Pesticidi su veoma štetni za ljudski organizam tako da čak i male količine ovih supstanci mogu imati teške posledice na nervni sistem.
Uticaj pesticida na zdravlje ljudi može da se razmatra kao trovanje radnika angažovanih na primeni pesticida, kao i onih osoba koji u kontakt sa pesticidima dolaze zbog nepažnje i nedovoljne obaveštenosti o njihovim osobinama. Glavni uzroci trovanja pesticidima u poljoprivredi su nekvalitetna zaštitna odeća, neadekvatni radni uslovi kao i nepažnja. Pesticidi dospeli u životnu sredinu ugrožavaju ljude i živa bića u neposrednom kontaktu, kao i unošenjem u organizam čoveka putem plodova koji su tretirani određenim preparatima. U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima, leže njihove biohemijske razlike u razmeni materije u fiziološkoj reakciji na ova jedinjenja.
Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po biljci, ispoljavajući opšti uticaj na celu biljku. Neki preparati koji su lokalnog tipa, lokalizuju se na mestima prvobitnog prodora ispoljavajući lokalno dejstvo. Kod biljaka u razvoju, pesticidi u biljku prodiru uglavnom kroz lišće u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci pesticidi prodiru kroz ćelijsku zid. Pesticidi uneti u zemljište mogu čak u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti sastav zemljišne mikroflore. Opšti pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta. Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru.
Masovna upotreba pesticida ima svoje negativne posledice i dugoročna štetna dejstva na ekosistem, pa samim tim i na čoveka i njegovo zdravlje. Dalji tok negativnog dejstva pesticida u životnoj sredini određuju procesi transformacije i kretanja, od kojih su zbog potencijalne dužine trajanja i budućih posledica najznačajnije one koje se dešavaju u zemljištu.
Vladimir Stanković,PSSS Negotin