Jesenje suzbijanje korova ozimih žita

Proizvođači ozimih žitarica treba da obrate pažnju na jesenje suzbijanje korova u ozimim žitima. Ozime žitarice su najviše ugrožene u jesen od korova koji niču pri niskim temperaturama, a usev je još slabo razvijen. Neki jednogodišnji travni i širokolisni korovi niču istovremeno sa ozimim žitaricama, pa je zbog toga poželjno njihovo rano suzbijanje.

Jednogodišnji travni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: stršac obični (Apera spica venti), mišji repak (Alopecurus myosuroides), vlasulja (Poa trivialis), vrste iz roda ljuljeva (Lolium spp.).

Jednogodišnji širokolisni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: broć (Galium aparine), vrste iz roda čestoslavica (Veronica spp.), kamilica (Matricaria spp.), poljski mak (Papaver rhoeas), vrste iz roda prstenaka (Anthemis spp.), mišjakinja (Stellaria media), mrtva kopriva (Lamium purpureum).

Jesenje suzbijanje korova se može obaviti herbicidima koji se primenjuju posle setve a pre nicanja, kao i onim koji se primenjuju nakon nicanja žitarica, od faze razvijena dva lista, pa sve do kraja bokorenja.

Od herbicida se mogu koristiti: Frezer, Stomp 330-E, Zanat i drugi registrovani za primenu u strnim žitima. Preparati su najefikasniji kada su jednogodišnji travni korovi u fazi 1-2 lista, a jednogodišnji širokolisni u fazi 4-6 listova. Pri tretiranju temperatura ne sme pasti ispod 0°C, a naredna tri dana ispod -3°C. Pri upotrebi preparata strogo se pridržavati uputstva za primenu.

Jesenjim tretiranjem se ne mogu suzbiti višegodišnji korovi, kao što su: pirevina (Agropyrum repens), palamida (Cirsium arvense), poponac (Convolvulus arvensis), pa je neophodno izvršiti dodatna prolećna tretiranja.

PSSS Šabac, Slavica Maksimović