Rod krompira 2019 – Nenad Nešović, PSSS Kraljevo

Asocijacija uzgajivača krompira severozapadne Evrope ( North-Western European Potato Growers Foundation) koja okuplja uzgajivače iz Vlika Britanije Francuske, Nemačke, Holandije i Belgije, prognozira žetvu krompira za 2019. između 27 i 27,3 miliona tona u 5 vodećih zemalja uzgajivača krompira. To je 3% više od proseka od petogodišnjeg proseka i 12% više u odnosu na prošlu godinu. Procene su uglavnom zasnovane na probnim vađenjima. Ipak, konačna procena prinosa će se obaviti početkom oktobra.
Ove godine veći prinos krompira uslovljen je povećanjem površina pod krompirom u odnosu na prošlu godinu. Sve zemlje NEPG-a, osim Velike Britanije, zasadile su više krompira, u Francuskoj čak 14% više od prosečne površine u zadnjih pet godina.
Prosečan prinos trenutno se procenjuje u 5 zemalja na 44,7 t/ha u poređenju sa 47,1 t/ha proseka za 5 godina. Prošle godine prosečan prinos je bio 40,9 t/ha. Zbog malog procenta navodnjavanja (i nešto manje padavina), u Belgiji su date najniže procene prinosa. U Francuskoj, Belgiji i većim delovima Nemačke usevi na polju su gotovo nestali.
U Holandiji, Velikoj Britaniji i nekim nemačkim oblastima na nekim lokacijama se još uvek mogu naći zeleni usevi. Takođe, u pet zemalja se beleže ogromne razlike u prinosu prema sorti i lokaciji.
Ona područja sa niskim mogućnostima navodnjavanja pokazuju najniže prinose. U Velikoj Britaniji berba se obavlja kasnije i prinosi se zasnivaju na petogodišnjem proseku. Takođe, prinosi skrobnog krompira ove godine pokazuje niže prinose.
Očekivanja su da bi cena mogla da raste tokom narednih nedelja. Fabrike za preradu krompira su ranije potraživale sirovinu nego što je to bio slučaj prošle godine. Potrošnja prerađevina se povećava kao i kapaciteti za preradu.
Konkurentnost finalnih proizvoda iz EU biće bolja ove godine na globalnom tržištu, s tim da cene krompira neće biti toliko visoke kao prošle godine. Istočnoevropske zemlje prijavljuju niže prinose. Prvi izveštaji ukazuje na 5 do 10% niže prinose (u poređenju sa petogodišnjim prosekom) u Poljskoj i nekoliko drugih istočnih država.
Vegetaciona sezona 2019 je u Srbiji očito donela tzv. prosečne prinose većine ratarskih kultura, pa i krompira.
Prosečni prinosi krompira u Vojvodini če biti znatno bolji u odnosu na 2018, koja je bila preterano kišovita tokom juna i posebno jula meseca. Već nekoliko godina smo se uverili da proizvođači koji koriste kvalitetno seme i primenjuju visoku agrotehniku sa redovnim navodnjavanjem ostvaruju bolje prinose i visok kvalitet krompira kada kontrolišu potrebe krompira za vodom. Prinosi tzv. letnjeg krompira u ravničarskim područjima su na nivou proseka za poslednjih nekoliko godina, ali je kvalitet krtola bolji u odnosu na 2018 godinu. Nepovoljan raspored padavina u brdsko-planinskom području uticao je na ostvarivanje nižih prosečnih prinosa u odnosu na prinose poslednjih godina na većini njiva.
Ukupan rod krompira u Srbiji se takođe može oceniti kao prosečan, ali pošto je zasejana površina iz godine u godinu sve manja, vrlo je verovatno da će Srbija ponovo uvoziti merkantilni krompir u toku proleća.
Od početka avgusta krompir se iz Srbije izvozi u Albaniju, Poljsku i Rumuniju gde smo sa cenama od oko 0,20 e/kg za sada konkurentni. Evropsko tržište krompira će očito biti nestabilno i sa većim potrebama uvoza u većini zemalja.
Nepovoljna dešavanja oko nekontrolisanog uvoza iz zemalja koje imaju probleme sa velikim tržnim viškovima krompira (Belorusija) uticali su na sve manje interesovanje proizvođača krompira u Srbiji. Ako se ništa ne preduzme po ovom pitanju i na neki način ne stimulišu proizvođači krompira možemo očekivati dalji fizički pad proizvodnje, a posebno brže smanjenje broja proizvođača.

Nenad Nešović, mast. inž.

Izvor:
– NEPG.
– Dr Živko Bugarčić, Арум Деч.
– Dipl. inž. Radomir Đekić, Galenika Fitofarmacija.