Simptomi bolesti koje izaziva ova gljivica se ispoljavaju na svim nadzemnim organima biljke a masovne zaraze se mogu ostvariti ukoliko dođe do mehaničkih oštećenja od insekata ili grada. Karakteristika ove bolesti su mehuraste izrasline (guke) različite veličine i oblika. Tumori su u početku prekriveni beličastom opnom, koja kasnije dobija tamniju boju. Dozrevanjem tumora opna puca, i iz ovih izraslina oslobađa crna prašna masa. Oboljenje se najčešće javlja na stablu, lišću, klipu i metlici. U cm3 tumora (guke) ima preko 2,5 milijardi spora. Infekcija se ostvaruje tokom cele vegetacije, od vremena kada kukuruz dostigne visinu oko 40 cm. Spore ove gljive nisu toksične za razliku od nekih drugih i ne izazivaju nikakve štetne posledice kod domaćih životinja. Može biti zahvaćen ili samo vršni deo klipa ili u nekim slučajevima ukoliko se zarazi klip u njegovim ranim fazama, čitav klip može biti zahvaćen, čime se uništava zrno i diretktno umanjuje prinos.
Mere kontrole pojave bolesti su setva tolerantnijih hibrida kukuruza na ovo oboljenje, plodored od 2-3 godine, jer spore upravo toliko vremena zadržavaju vitalnost u zemljištu na ostacima posle berbe. Stajnjak može biti isto izvor zaraze ukoliko stoka jede kukurozovinu zaraženu ovom gljivom. Izbegavati pregust sklop, jer vlažna sredina pogoduje razvoju ovog parazita. Takođe, kod međuredne obrade treba što manje povređivati biljke kukuruza. Zaražene biljke treba spaliti.
Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran