Agromeliorativno đubrenje I Navodnjavanje lešnika

Agromeliorativno đubrenje I Navodnjavanje lešnika

Zemljišta koja sadrže manje od 3% humusa, manje od 10 mg lako pristupačnog fosfora i manje od 10 mg lako pristupačnog kalijuma moraju se đubriti organskim i mineralnim đubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka.
To agromeliorativno đubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljišta i izvodi u sklopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta za sadnju leske. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. Određivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i dr.
Unošenje mineralnih đubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. Prema iskustvu američkih uzgajivača agromeliorativnim đubrenjem u zemljište koje sadrži do 7,5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako zemljište sadrži 7,5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta, onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma.
Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda.
U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili, ako je sušan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 – 280 mm.
Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom.
MA Nenad Stefanovic PSSS Leskovac