Najčešće greške pri konkurisanju za IPARD podsticaje

Od decembra 2017. godine, srpski poljoprivrednici, pored podsticaja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, imaju pravo i na IPARD sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Od ukupno odobrenih sredstava do sada iskorišćen je samo manji deo.
Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prvi javni poziv za IPARD podsticaje objavljen je u decembra 2017. godine. Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva. Pristiglo je ukupno 736 zahteva što i nije tako loš rezultat, međutim kada se uzme u obzir iznos odobrenih i dosada isplaćenih sredstava situacija je potpuno drugačija. Do sada je uplaćeno ukupno 285.732 evra i to uglavnom za kupovinu nove mehanizacije, što je tek neznatni deo od ukupno predviđenih 175.miliona evra koji sun a raspolaganju srpskim poljoprivrednicima do 2020.godine.
Razlozi zbog kojih je do sada utrošen tek delić novca su različiti. Najčešće je to 100 odsto,nepotpuna dokumentacija za odobravanje ili isplatu podsticaja, veliki deo zateva je i projekata je poslat na doradu i tražena je dopuna dokumentacije, a mnogi poljoprivrednici koji su
aplicirali su odustali od svojih zahteva.
Glavni razlog za odbijanje je neispunjavanje nacionalnih i EU standarda, kao i neispunjavanje opštih i specifičnih kriterijuna prihvatljivosti.
Bilo je i onih koji su odustali i to iz dva razloga: neispunjavanje nacionalnih i EU standarda i nezadovoljstvo visinom podsticaja utvrđenim Rešenjem o odobravanju projekta. Treba napomenuti da je bilo i 33 posto „kvazi zahteva“ koji su poslati zbog boljeg pozicioniranja u slučaju rangiranja i bodovanja. Ovakav slučaj smo imali u drugom pozivu za meru 3. Odbijeni su jer tražena dopuna nije dostavljena, nisu ispunili neophodne uslove ili su imali neprihvatljive investicije i troškove.
Korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca – bespovratnih sredstava najčešće u iznosu od 50 do 70 odsto ukupne vrednosti projekta.
Povraćaj novca je veći ukoliko se projekti bave smanjenjem zagađenja životne sredine ili sporednim produktima poljoprivredne proizvodnje. Posebno se stimulišu poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci gazdinstva, proizvođači koji rade u otežanim uslovima ili u planinskim područjima. Ukoliko poljoprivrednik ispunjava uslove IPARD programa u pogledu površina koju obrađujete ili broja grla određene vrste stoke i konkuriše za isti, ne možete koristiti nacionalna podsticajna sredstva za ruralni razvoj. Važno je napomenuti da svi imovinsko-pravni odnosi moraju biti uredni a to se posebno odnosi na investicije u izgradnju objekata.
Parcele na kojima se gradi moraju biti u vlasništvu podnosioca zahteva ili mora postojati ugovor o dugoročnom zakupu od najmanje deset od momenta dobijanja podsticaja u okviru IPARD-a. Sprovođenje programa podrazumeva i kontrolu na licu mesta u nekoliko navrata kako bi se proverilo da li se sredstva koriste tačno onako kako su navedena u projektu. Ukoliko kontrola ustanovi da investicija odstupa od predviđene projektom ili da nisu zadovoljeni propisani standardi, zahtev za plaćanje će biti odbijen. Kontrola se vrši i nakon isplate novca, odnosno proverava se da li se sredstva namenski koriste i to u narednih pet godina. Ukoliko se otuđi ili promeni namena predmeta investicije, može se zahtevati da se podsticajna sredstava vrate uz pripadajuće zatezne kamate.
Izvor: http://www.agropress