Promene energetskog statusa mlečnih krava u peripartalnom periodu

U metabolizmu visoko produktivnih krava najkritičniji period je prelaz iz perioda zasušenja u fazu rane laktacije.
Period od tri nedelje pre do tri nedelje posle teljenja smatra se peripartalanim periodom i u toku ovog perioda, krave prelaze iz perioda graviditeta u laktacioni period, prolazeći kroz brojne fiziološke adaptacije i endokrine promene usled teljenja i metaboličke promene nastale zbog naglog povećanja energetskih potreba koje su neophodne za sintezu mleka. Kod krava dolazi do brojnih metaboličkih adaptacija koje nastaju kao posledica negativnog energetskog bilansa usled početka laktacije.
Pozitivan bilans energije je osnovna karakteristika visokog graviditeta i završne faze laktacije. U ovom periodu grla unose veću količinu energije od one koja im stvarno potrebna usled čega dolazi do deponovanja viška energije u organizmu i povećanja telesne mase. Kada pozitivan bilans energije potraje duže, kao što je to slučaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom dolazi do pojave gojaznosti. U zavisnosti od svoje genetske predispozicije i načina ishrane, visoko gravidne krave postižu manje ili veće promene u telesnoj kondiciji. Poželjno je da krave odlažu dovoljne količine masti u telesnim depoima energije, ali ne i višak masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju će trošiti u toku rane laktacije.
Osnovni razlog za izraženiji pozitivan bilans energije usled čega životinja prelazi u tovnu kondiciju je suficit u energiji na kraju laktacije i u zasušenju.
Prva faza laktacije traje do tri meseca posle teljenja i najkritičnija je faza u proizvodnom ciklusu. Uspostavljanjem laktacije organizam visoko mlečnih krava je opterećen do krajnjih fizioloških granica, posebno u periodu prvih 120 dana laktacije jer se tada proizvede 40 do 60% od ukupne proizvodnje mleka. U ovoj fazi laktacije krave fiziološki pojedu manju količinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja mogu dnevno da unose svega 10 do 11 kg materije obroka. Nakon toga se unošenje hrane postepeno povećava i dostiže optimalne mogućnosti između drugog i trećeg meseca laktacije sa 18 do 21 kg suve mase obroka u toku dana.
U prvim nedeljama laktacije postoji negativan energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko veće, nego što mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora. Zbog toga je u ranoj fazi laktacije energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase životinja. Procenjeno je da 1/3 energije koja se gubi izlučivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potiče iz telesnih rezervi organizma, a istovremeno posle teljenja, kada počinje proizvodnja mleka, povećava se promet energije za oko 100% u roku od samo nekoliko dana.
Krave, posebno one sa visokom proizvodnjom mleka, u prvoj trećini laktacije zbog negativnog bilansa eneregije i pojačane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole. Dok se ne uspostavi ravnoteža između količine unete energije i količine proizvedenog mleka (od 8-e do 10-e nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknađuje iz telesnih rezervi organizma. Organizam nastoji da umanji energetski disbalans procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa.
Masti su najznačajniji izvor energije koja je neophodna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal krava. Takav proces nadoknade energetskog disbalansa predstavlja mogućnost za narušavanje metaboličke ravnoteže i pojavu ketoze i masne infiltracije i degeneracije ćelija jetre.
Genetska predispozicija krava na visoku mlečnost može da ima kao posledicu lučenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na račun intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje.
Jedan od najvažnijih ciljeva koji treba postići u peripartalnom periodu jeste prilagođavanje funkcije predželudaca na obrok bogat energijom koji će životinjama biti ponuđen na početku laktacije. U poslednjim nedeljama graviditeta krave uzimaju manje količine hrane. Povećanje potreba za rast fetusa najčešće je navedeno kao razlog zbog koga prepartalno može da dođe do energetskog disbalansa, ali potrebe za energijom u visokom graviditetu se neznatno povećavaju, najviše oko 2% u toku poslednje tri nedelje graviditeta. Nekoliko dana nakon partusa energetske potrebe krava za proizvodnju mleka su 10 do 15 puta veće nego što su ukupne energetske potrebe fetusa u poslednjim nedeljama graviditeta. Zbog toga na početku laktacije krave treba da pojedu mnogo više hrane nego u periodu zasušenja. Proces prilagođavanja traje više nedelja posle teljenja i u tom periodu neminovno nastaje manje ili više izražen negativan bilans energije.
Nagle i drastične promene mogu prouzrokovati poremećaj metabolizma i nastanak metaboličkih i infektivnih bolesti koje mogu štetno da utiču na zdravlje, produktivnost i reprodukciju kod krava. Najčešći poremećaji su pojava masne jetre (masna infiltracija i degeneracija ćelija jetre), ketoza, mlečna groznica, acidoza rumena, dislokacija sirišta, metritis i mastitis. Krave koje obole od jednog oboljenja imaju predispoziciju za nastanak drugog zdravstvenog poremećaja.
PSSS Kragujevac
Violeta Petrović-Luković