Bela trulež paradajza – Sclerotinia sclerotiorum

S. sclerotiorum je kosmopolitski, polifagni patogen, koji parazitira preko 380 biljnih vrsta. Povremeno predstavlja problem pri gajenju paradajza u uslovima produženo hladnog vremena i stalne vlažnosti zemljišta.
Pri infekciji mladih, tek iziniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Na odraslim biljkama, nakon rasađivanja simptomi su vrlo karakterisitčni. Na prizemnom delu stabla u nivou zemljišta, nastaje prostrana vodenasta pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajući stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najčešće u srži obolelog stabla.
Epidemiologija : Gljiva se u priridi održava u vidu sklerocija, koje zadržavaju vitalnost više godina. Sklerocije mogu da klijaju u miceliju ili se na njima, nakom perioda niskih temperatura, obrazuju askusi sa askosporama koje vrše primarne infekcije. Posebno velike štete nastaju u uslovima povećane vlažnosti vazduha, prisustva slobodne vode i kada su temperature u intervalu od 15 do 21 °C. U zaraženom biljnom tkivu se formiraju sklerocije, ali one najčešće služe za konzervaciju, jer spoljni uslovi ne dozvoljavaju još jedan infekcioni ciklus u toku vegetacije.
Suzbijanje : S. sclerotiorum se veoma teško suzbija. Mere koje dovode do smanjenja infekcionog potencijala gljive i poboljšavanja uslova uspevanja biljaka imaju veliki značaj u suzbijanju parazita. Pri zaštiti paradajza, posebnu pažnju obratiti na prikupljanje i uništavanje biljnih ostataka. Regulisanje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u objektima predstavlja važnu meru sprečavanja pojave bele truleži. Pri proizvodnji rasada obavezno dezinfikovati supstrat. Praktična zaštita paradajza se zasniva na primeni odgovarajućih fungicida pre nego što patogen kolonizira staro i mrtvo bijlno tkivo. U našoj zemlji nema registrovanih preparata za suzbijanje prouzrokovača bele truleži. U svetu se u uslovima povoljnim za primarne infekcije koriste fingicidi na bazi boskalida, iprodiona, fenheksamida i kombinacije a.m. ciprodinil+fludioksonil. Takođe, sa uspehom se koristi i biološki preparat na bazi gljive Coniothyrium minitans.