Stričkov šarenjak

Стричков шарењак је један од најприсутнијих лептира у свету. Миграторна је врста, која у току хладних месеци лети ка Африци, а у пролеће (април-мај) се враћа у наше крајеве. Полифагна је штеточина. Домаћини су јој биљке из фамилија: Asteraceae (главочике), Malvaceae (слезови) и Fabaceae (легуминозе; махунарке). Са биљака из спонтане флоре (стричак, чичак, паламида) прелази на гајене (соја, пасуљ, грашак, боранија, сунцокрет, дуван и др.). У току године има две до три генерације.
Одрасла јединка (лептир) је дужине 2 цм, распона крила 4-7 цм, симетричних шара наранџасте, браон и беле боје. Храни се нектаром биљака. Женка на листовима полаже појединачна јаја зелене боје. Ларве су обрасле длакама. Смеђе-црне су боје, са попречним жутим пругицама, и две пруге жуте боје које се простиру дуж бокова. Штете причињавају ларве исхраном на листу, при чему паучинастом мрежом упредају листове стварајући гусенчна гнезда. У годинама пренамножавања могу узроковати голобрст усева у виду оаза. У циљу заштите усева неопходно је уништавање корова, домаћина штеточине. Уколико је бројност ларви толика да указује на могућност голобрста (праг штетности је више од две ларве по једној биљци), неопходно је спровести третман неким од преарата на бази а.м. hlorpirifos + cipermetrin (за сузбијање стричковог шарењака нема регистрованих инсектицида; наведена мера је препорука Прогнозно извештајне службе заштите биља).