Ova bolest smatra se jednim od najštetnijih patogena oraha kod nas a i u svetu. Velike štete može da nanese u rasadnicima i mladim zasadima.
Bolest se javlja na lišću, plodu, letorastima i cvetu. Na lišću se formiraju pege, koje su u početku bezbojne, a kasnije postaju mrke, da bi na kraju nastala nekroza tkiva. Pege su, uglavnom, raspoređene duž nerava. List se deformiše, suši, ali ne opada odmah. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do kraja vegetacije. Pege na plodovima su u početku bezbojne, zatim mrke da bi na krju bile crne i ugnute. Patogen prodire i u unutrašnjost ploda, sve do jezgra, koje postaje sluzavo i crno. Na plodovima se obrazuje bakterijski eskudat, zbog čega oni dobijaju sluzast izgled. Na letorastima se javljaju izdužene, nešto ulegnutije pege, čiji središnji deo deo postaje crn. Zaraženi letorasti se suše i to od vrha ka osnovi. Cvetovi, takođe mogu biti zaraženi kada se suše i opadaju.
Patogen se održava u zaraženim pupoljcima (cvetnim i lisnim), letorastima, opalom lišću i plodovima. Bakterije ostvaruju infekciju kroz stomine otvore ili povrede i razvijaju se međućelijski u parenhimskom tkivu. Tokom vegetacije rasejavaju se kišnim kapima, insektima i polenom koga raznosi vetar.
Povoljni ekološki uslovi za razvoj patogena su vlažno i hladno vreme.Optimalna temperatura za razvoj je 21-23°С, maksimalna 37°С, a minimalna 5-7°С. Dužina inkubacionog perioda traje 10-15 dana.
Korišćenje zdravog sadnog materijala, odstranjivanje zaraženih letorasta i grana, sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova i listova i gajenje otpornih sorti su značajne preventivne mere, kojima se može uticati na smanjenje inokuluma.Tokom vegetacije orah se može tretirati pre i posle cvetanja sa jednim od preparata na bazi bakra (Bakarni oksihlorid 50, Cuproxat, Bakrocid 50, Bakarni kreč) i kaptana (Captan 50-WP, Kaptan 48-SC, Capi).
Siniša Nedeljković dipl.ing.
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša