Za pojavu ove bolesti neophodno je prisustvo patogena (fitoplazme) i vektora bolesti (cikade).
U proleće na zaraženim čokotima, pupoljci ne kreću ili kreću znatno kasnije od zdravih. Porast lastara na zaraženim čokotima je usporen, internodije su im kraće, teže odrvenjavaju i povijaju se po zemlji, kao da su od gume. Na lastarima se pojavljuju crne pustule u dugim redovima i na njihovim vrhovima se pojavljuje nekroza. Lišće na obolelim čokotima postaje čvrsto, krto i uvija se ka naličju. Kod belih sorti lišće je žuto, a kod crnih crvene boje. Duž glavnog nerva se u toku leta javljaju pege koje nekrotiraju. Kod ranih infekcija cvast i šepurina se suše, a pri kasnim bobice se smežuravaju, venu i opadaju i daju grozdove lošeg kvaliteta.
Patogen (fitoplazma) se održava u obolelom čokotu, jer prirodni domaćini su različite vrste roda Vitis.
Fitoplazma se širi kalemljenjem i vektorom (cikadom iz roda Scaphoideus). Hraneći se na zaraženim čokotima,larve ili odrasle cikade usisavaju fitoplazmu i tek posle 4-5 nedelja inkubacije u njima, patogen može biti prenet na zdrave čokote vinove loze. Biljke koje su zaražene tekuće godine ispoljavaju simptome tokom sledeće vegetacije. Cikada S.titanus ima jednu generaciju godišnje. Odrasli insekti se javljaju u julu mesecu i nakon jedne nedelje počinju da polažu jaja u floem drvenastog dela vinove loze i pupoljke..Tokom septembra meseca odrasli insekti uginjavaju.
Kod suzbijanja zlatastog žutila vinove loze, osnovna mera zaštite je proizvodnja zdravih kalemova. U zaraženim reznicama, fitoplazma se može uništiti izlaganjem temperaturi od 30°C u trajanju od 72 sata. od značaja je i uništavanje vektora (cikade). Suzbijanje cikade se izvodi insekticidima. Obično se prvo tretiranje izvodi tri nedelje pošto se primete prve ispiljene larve i to ponovi 2-3 puta.
Siniša Nedeljković,dipl.ing.
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša