PRIPREMA I ZAŠTITA SKLADIŠTA ZA ČUVANJE ŽITA

Uticaj vremenskih uslova tokom sezone na proizvodnju i prinos žita, naročito kukuruza, sve je izraženiji poslednjih godina. Najočigledniji primer je prethodna godina s obilnim padavinama, kada su ostvareni visoki prinosi kukuruza. U ovakvim situacijama, zadatak skladištara će biti da praktično sačuvaju svako zrno, kako ovogodišnjeg, tako i prošlogodišnjeg roda, jer će mnogi proizvođači odustati od prodaje viškova. Važno je istaći da se za razliku od mera koje proizvođači preduzimaju tokom vegetacije i direktno utiču na prinos i kvalitet kukuruza i drugih žita tokom skladištenja mogu preduzeti samo mere kojima se teži da se očuva početna količina i kvalitet, a gubici koji nastaju su nenadoknadivi. Tokom čuvanja kukuruza i drugih žita, naročito u dužem periodu, najveće gubitke prouzrokuju skladišni insekti, glodari, mikroorganizmi i ptice. Od svih štetočina skladišni insekti prouzrokuju najveće gubitke koji mogu biti veći i od 30 odsto ukoliko se ne preduzimaju adekvatne mere za njihovo suzbijanje.

Preventivne mere

Kao i u drugim oblastima tako i u zaštiti uskladištenog žita od štetočina najjeftinije i najefikasnije su preventivne mere, jer ukoliko se one blagovremeno i detaljno sprovode, moguće je značajno smanjiti upotrebu pesticida. Preventivne mere obuhvataju niz postupaka koji imaju za cilj stvaranje što nepovoljnijih uslova za razvoj i opstanak štetočina.
Preventivne mere treba započeti pre žetve/berbe, pripremom skladišnih objekata (silosa, podnih skladišta, tavana i koševa) za prijem novog roda. Najpre treba detaljno pregledati skladišni objekat i po potrebi uraditi građevinsko-tehničke popravke, koje obuhvataju popravke ventilacionih sistema, prozora, vrata, zamenu mreža na njima, zatvaranje pukotina i rupa, kao i zamenu metalnih mreža i drvenih letvi na koševima (salašima). Na ovaj način se može značajno smanjiti brojnost insekata i glodara, a sprečavaju se i gubici koje mogu prouzrokovati ptice (golubovi, vrapci i dr.). Poželjno je da skladišni objekti imaju ravne i glatke podove i zidove, pa je postavljanje, na primer, fine betonske glazure višestruko značajno, jer se ove površine lako održavaju i čiste, a primena insekticida je jednostavnija i delotvornija.
Često se u skladištima mogu naći zaostale količine kukuruza ili drugih žita koje treba utrošiti ili izmestiti iz objekta, jer velika je verovatnoća da se u njima nalaze skladišni insekti i glodari. Ukoliko to nije moguće, zaostale količine treba premestiti u poseban deo objekta tako da ne budu u direktnom kontaktu s ovogodišnjim rodom. Prilikom premeštanja starih količina žita treba obavezno primeniti kontaktne insekticide nabavljene u poljoprivrednim apotekama, jer se na taj način obezbeđuje višemesečna zaštita od skladišnih insekata, i sprečava napad na zrna novog kukuruza. U zavisnosti od stanja skladišta kao i načina daljeg čuvanja žitarica, kontaktnim insekticidima mogu da se tretiraju skladišne površine (podovi i zidovi) neposredno pre premeštanja, zatim da se tretiraju vreće i drvena ili metalna burad pre ili posle stavljanja žita u njih, ili da se nanose u slojevima zrnene mase prilikom premeštanja, odnosno tretiranjem površinskog sloja zrna (20-50 cm debljine) posle ubacivanja, stavljanja žita.
Posle građevinskih radova i premeštanja i tretiranja insekticidima neutrošenih količina kukuruza ili drugih žita pristupa se detaljnom čišćenju i, ako je to moguće, pranju i dezinfikovanju skladišnih objekata. Posebnu pažnju treba posvetiti detaljnom čišćenju ćoškova, okvira prozora, tavanica, raznih udubljenja i pukotina u kojima se sakupljaju prašina i lomljena zrna, jer su to idealna mesta za razvoj skladišnih insekata, glodara i mikroorganizama. Održavanje čistih podova i zidova je veoma značajno i kada se primenjuju insekticidi, jer neadekvatno očišćene površine na kojima se mogu naći zrna ili brašno mogu značajno smanjiti efikasnost primenjenih insekticida.
Dok je pšenica još uvek u polju potrebno je pratiti vlažnost zrna kako bi se odredio pravi momenat za žetvu. Vlažnost zrna se može smanjiti i rasipanjem u tankom sloju uz provetravanje i/ili mešanjem i eleviranjem. U tom periodu i neposredno posle njega, u skladištima je važno svakodnevno kontrolisati vlažnost i temperaturu uskladištenih žitarica kako ne bi došlo do kondenzovanja vlage i zagrevanja, jer se time stvaraju idelani uslovi za razvoj insekata i, naročito, mikroorganizama.

Ljiljana Krsmanović dipl.ing.