Potrebe živine u vodu

Potrebe živine u vodi

Voda predstavlja 70% telesne mase ptica i najzastupljenije je hemijsko jedinjenje u organizmu.Od ukuupnog telesnog sadržaja vode 70 % nalazi se unutar ćelija, a ostatak je u vidu vanćelijske tečnosti.Poznato je da se sa uzrastom živine smanjuje sadržaj mišićnog tkiva, odnosno proteina u organizmu,a povećava sadržaj masnog tkiva, što uslovljava i smanjenje vode u organizmu.U uzrastu do 8 nedelje dnevne potrebe živine u vodi su za oko 6 puta veće u odnosnu na telesnu masu.Potrebe za koke nosilje se menjaju u toku dana što zavisi od inenziteta procesa formiranja jaja pa shodno tome najizraženiji intervali su prepodne od 10:00 -11:00h i uveče od 18:00 do 20:00 h.Iz vode koju živina popije podmiruje se oko 72% potreba organizma u vodi, oko 12-15% potreba na bazi sadržaja vode u hrani, a preostale potrebe se zadovoljavaju na osnovu vode koja se oslobađa u metaboličkim procesima.Oksidacijom organskih materija (ugljeni hidrati-glukoza, proteini i masti) nastaje izvesna količina vode.Jedna od odlika živine je da se vrši velika readsorpcija-izuzimanje vode iz debelog creva, što je propraćeno ostajanjem taloga(ostatak jedinjenja) mokraćne kiselina , tako da se u fecesu ptica uočavaju beličaste soli ove kiseline.Konzumiranje vode u najvećoj meri je određeno sastavom obroka živine i povećano je u uslovima veće koncentracije natrijuma i kalijuma. Kada se koncenrtacija natrijuma u obroku poveća sa 0,14% na 0,25% dolazi do povećanja obima konzumiranja vode za 10%.Ova pojava može da ima veliki značaj u praktičnim uslovima držanja živine jer se usled obilne konzumacije-shrane mineralnim smešama direktno povećava i ekskrecija (izlučivanje) mokraće u spoljašnju sredinu, što utiče i na pojačano vlaženje prostirke, odnosno povećanje vlažnosti ambijenta u objektima za živinu. S druge strane i povećano konzumiranje protenskih hraniva utiče na intenzivnije izlučivanje mokraćne kiseline peko bubrega, što za posledicu ima veće konzumiranje vode. Odnos je takav , da povećanje vode za 1% uslovljava izlučenje vode za 1%. Naravno i povišene temperature u objektu za držanje uslovljavaju na povećano konzumiranje vode.Treba znati da se voda koja se izluči preko fecesa i urina približno odgovara količini konzumirane vode u prethodnom periodu.Jedan deo vode iz organizma živine izčezava i tokom procesa disanja (pojava poznata kao evaporacija). Ravnoteža između unoošenja i odavanja vode se može narušiti pa se kao posledica javlja dehidracija.Ova pojava je vezana i za biološke osobenosti vrsta, pa su tako npr.kokoše kao vrsta otpornije na dehidraciju od ćuraka. Voda za napajanje mora da besprekorno zadovoljava kvalitet u pogledu hemiijske i mikrobiološke ispravnosti, pa se u tom cilju moraju sprovoditi redovne analize, koje se obavljaju najmanje na svakih 6 meseci, a ako je situacija ozbiljnija onda i češće.Hlorisanjem vode se relativno lako rešava problem izazvan mikrobiološkom kontaminacijom, ujedino se i postojeći nitrati prevode u manje toksične nitrite.

PSSS Mladenovac Dragoljub Krajnović