Hoće li usevi pšenice prevazići uticaj velike suše?

Kao u najvećem delu okruženja, i na području nišavskog okruga setva pšenice nije obavljena u optimalnom roku, a i gde jeste, posle tromesečne suše nicanje je nastupilo tek polovinom februara. Plitko ukornjena pšenica, kratko vreme je imala povoljne uslove za rastenje i razviće. Dobro nađubrene i dobro posejane parcele imaju odličan sklop i kondiciju useva pšenice. Parcele koje su nekvalitetno posejane, na kojima se štedelo u mineralnoj ishrani, uglavnom su dosta proređene, usevi bledi, žuti, slabog porasta. Žućenje je uglavnom posledica nedostatka azota koji na mnogim usevima nije iskorišćen zbog suše. Međutim u najvećem delu proleća računajući i mart i drugi deo februara i već dve dekade aprila značajan je velik deficit vlage. Usevi sve više pate od suše i gladi. Bez vode nema mineralne ishrane istih. Na nekim terenima palo je oko 10-tak litara kiše, što je malo popravilo situaciju, ali za kratko vreme. Na nekim lokalitetima nije ni bilo padavina. Usevi i dobrog sklopa i boje su niski i zaustavljaju se u porastu. Razviće teče svojim tokom, na parcelama je već zapažena pojava trećeg kolenca na nekim usevima. I oni koji su slabog porasta, nežnih i slabih biljaka, već su u fenofazi pojave drugog kolenca. To su faze intenzivnog porasta pšenice, kada je biljci potrebna značajna količina vode. Trenutno je procena deficita u vlagi od preko 150mm/m2. Biljke su uglavnom slabo ukorenjene i teško mogu dopreti do dubljih izvora vlage koji su vrlo mali zbog nedovljnih količina zimskih padavina. U periodu bokorenja, koje je ubrzano proticalo tokom marta, primenjene količine azotnih đubriva u prihrani nisu dovoljno iskorišćene. Na nekim parcelama zbog nedovoljno vlage, azotno đubrivo čak do zadnjih padavina nije ni prešlo u lakopristupačne oblike za biljku a kamoli da bude iskorišćeno od strane biljaka. Azot, zbog nedovoljno vlage nije odigrao ulogu graditelja prinosa na najvećem delu parcela. Procena je, bar za sada, da će prinosi bar za 50-60% biti umanjeni u odnosu na višegodišnji prosek. Usevi će biti znatno nižeg porasta što će značajno otežati žetvu.
Mnogi proizvođači su u nedoumici, da li treba suzbijati korove, pošto su pšenice slabe i niskog porasta. Sigurno da će herbicidi depresivno delovati na biljke pšenice. Ali korova ima sve više. Trebalo je zaštitu od korova uraditi pre dvadesetak dana, kada smo to i preporučivali. Korovi su sve veći konkurenti, sve više uzimaju korisnu vodu i hranu biljkama, i treba ih što pre suzbiti. Fenofaza drugog i trećeg kolenca su ograničavajući faktor u primeni herbicida, pošto su mnogi herbicidi namenjeni suzbijanju korova u pšenici do fenofaze drugog kolenca. Stoga treba primenjivati herbicide koji se mogu primeniti do fenofaze lista zastavičara. Ima na terenu i pojave septorije koja se javila posle poslednjih ne tako značajnih padavina. Treba što pre reagovati odgovarajućim fungicidima i sprečiti dalje širenje bolesti koje će uticati na još veće sniženje prinosa. Prilikom zaštite od korova preporučuje se i folijarna prihrana useva. Folijarnom prihranom usevi će bolje podneti depresivno dejstvo herbicida. Takođe zbog slabijeg usvajanja hraniva iz zemljišta, usled nedovoljne vlage u zemljištu, folijarnom prihranom će se poboljšati i hranidbeni režim biljaka. Na tržištu postoje različite forme folijarnih đubriva različitih kompanija. Potrebno je primeniti 2-3 pa možda i 4 tretmana kako bi u ovim kritičnim fenofazama razvoja za biljku pšenice obezbedili koliko toliko hraniva za iznurene i neishranjene biljke. Sve to poskupljuje proizvodnju koja će i onako ove godine zbog očekivanja nižih prinosa biti slabija i neizvesna.
Jare strnine su u fenofazi bokorenja u odličnoj kondiciji dobrih sklopova i treba ih u daljem periodu sa najavom padavina prihraniti, tretirati protiv korova, bolesti i eventualnih štetočina.
Saša Stanković, PSSS Niš