Višegodišnje kulture započinju nov rast sa sačuvanim zalihama hraniva od prethodne vegetacijske godine. Sačuvan oblik azota koji se nalazi u obliku aminokiselina, amida i proteina služi kao energija za početni rast. Međutim za kasnije fiziološke procese potrbno je osigurati nove količine azota putem prolećne prihrane.
Azot dodat đubrenjem rano u proleće postići će svoju najvišu koncentraciju u biljci tokom kasnog proleća i leta odnosno tokom najvećih potreba za tim hranivom. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova i sprečava njihovo odbacivanje ( opadanje ).. Azot je bitan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova jer održava fiziološku ravnotežu plodova kvalitetnih komponenti u plodu ( odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) za vreme nepovoljnih klimatskih uslova.
Izbor đubriva zavisi od više faktora
Izbor pojedinog azotnog đubriva zavisi od :
-Kiselosti zemljišta
-vremenu primene
-povišenju pojedinih kvalitativnih sastojaka u plodu…
Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneti u tlo, obavlja se i osnovno đubrenje a za to se preporučuje N-P-K 7-20-30 u količini od 350-600 kg/ha ili oko450-800 kg/ha 7-14-21. Primena azotno sumpornih đubriva moguća je na kiselim zemljištima, ali je potrebno da se obavi kalcizacija.
Za višegodišnje zasade u rodu preporučuje se 100-120 kg azota po hektaru, s tim da prvi obrok ne prelazi 80 kg azota po hektaru.
Biljana Milosavljeviić
Dipl. inž. za voćarstvo i vinogradarstvo
PSSS Kragujevac
PSSS Kragujevac
Milosavljević Biljana
Milosavljević Biljana