Vreme i način sađenja vinove loze

Izbor sadnog materijala
Za zasnivanje vinograda, pa i kada se radi o malom zasadu, treba koristiti samo kalemove I klase, koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
– bazalni deo ožiljenog kalema mora da ima 3 – 5 dobro razvijenih, radijalno raspoređenih osnovnih žila, prečnika 3 mm, dobro obraslih sitnim žilicama;
– korenov vrat treba da bude prav, zdrav, bez mehaničkih oštećenja, prečnika 8 -10 mm;
– spojno mesto treba da je dobro staslo, bez guka, da je kalusiralo sa svih strana ravnomerno, što se proverava pritiskom u najmanje 3 tačke;
– lastar treba da je zdrav, neoštećen, dobro sazreo (najmanje 10 sazrelih članaka), dužine najmanje 50 cm, sa normalno formiranim, zdravim i neoštećenim okcima.
Ovakav sadni materijal je klasični sadni materijal i nosi etiketu narandžaste boje.
Vreme i način sađenja vinove loze
Sadnja loze se može obavljati tokom cele godine. U praksi je međutim, sadnja loze uslovljena klimom, meteorološkim prilikama, zemljištem i vrstom sadnog materijala.
U našim klimatskim uslovima loza se najčešće sadi u proljeće i u jesen. Jesenja sadnja je više preporučljiva za toplije rejone i laka zemljišta. Nepovoljna strana jesenje sadnje je što se spojna mesta posađenih loznih kalemova nalaze iznad zemlje ili blago zatrpana, i u rejonima sa oštrim zimama mogu da izmrznu.
Na lakim, propusnim i peskovitim zemljištima, sadnja loze može da počne ranije, jer se takva zemljišta brže prosuše i zagreju.
U toplim rejonima – u kojima se zemljište ne zamrzava – sadnja loznih kalemova može se obaviti preko zime.
Sađenje loze preko leta – od juna do oktobra – može se izvesti ako se kao sadni materijal koriste kalemovi koji se proizvode po tzv. sistemu kartonažne tehnike i sade bez vađenja iz lako raspadljive kartonske ambalaže.
U našim klimatskim uslovima najbolje je da se sadnja obavi od sredine marta do sredine aprila. Najpre se sačeka da se zemljište prosuši i ugreje, zatim se pristupa sađenju.
Priprema kalemova za sađenje
Kada da se radi o maloj površini i malom broju kalemova, najbolje je kupovinu obaviti par dana pre sadnje, a to podrazumeva da se tako unapred dogovori sa rasadnikom iz kog se kalemovi kupuju.
Pri kupovini kalemova najbolje je da se uradi pregled svakog kalema pojedinačno i da se kupe samo oni koji zadovoljavaju kriterijume I klase. Posebna pažnja treba da se obrati na spojno mesto korenovog sistema i na razvijenost lastara.
Kontrola spojnog mesta obavlja se tako što se kalem lagano rukom uvija levo i desno i kod dobro sraslog spojnog mesta ne pokazuje se pukotina. Korenove žile ne smeju biti oštećene, niti napadnute patogenima, naročito ne plesnima.
Lastar mora biti potpuno zdrav, sa normalnom bojom kore karakterističnom za datu sortu, 4 do 5 najnižih okaca mora biti normalno razvijeno. Na preseku lastara 3/4 treba da bude drvenasti deo a 1/4 srž lastara, što je srž manja lastar je bolje sazreo.
Dva do tri dana pred sadnju pristupa se pripremi kalemova za sdanju. Najpre se dobro operu, naročito ako su držani u pesku i potope se u vodu na 24 h da povrate svežinu. Nakon vađenja iz vode vrši se pregled kalemova i njihova priprema za sadnju.
Kod klasičnog načina sađenja korenov sistem se skraćuje na 8 -12 cm dužine.
Pojedini korenovi koji su suviše tanki ili polomljeni mogu se odstraniti do osnove. U okviru pripreme sadnog materijala za sađenje vrši se i tretiranje korenovog sistema sa stimulativnim materijama kao što su alfa-naftil sirćetna kiselina, huminska i ulminska kiselina i sl. U praksi, u nedostatku drugih sredstava praktikuje se potapanje korena u rastvor balege, zemlje i vode, a u poslednje vreme u rastvor humusa glistenjaka.
Lastar se prekraćuje na 2 okca.
Sadnja vinove loze
Nakon obeležavanja sadnih mesta kopaju se jamići za sadnju. Kopanje se obavlja ašovom. Dubina jamića treba da bude 40-50 cm, a širina 30-40 cm.
U svaki otvoreni jamić donosi se po jedan kalem.
Pošto se kalemovi raznesu i postave u jamiće, sađenje se obavlja po sledećem redosledu:
-Kalem se privremeno izvadi iz jamića. Na dno jamića se najpre ubaci sloj od 5-6 cm trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, od koje se najpre sačini blagi humić. Zatim radnik stavlja kalem u jamić tako da bazalni deo korenovog struka stavi na vrh humke, a rukama rasporedi žile koje treba da zauzimaju simetričan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića.
Spojno mesto kalema treba da bude 2-3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je bio postavljen za obeležavanje mesta za sađenje. Korenov struk treba da zauzme polukosi položaj.
Pošto se kalem postavi u jamić, preko žila se nabaci sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje (to je onaj prvi ašov, odnosno gornji sloj zemlje skinut pri kopanju jamića. Njega prilikom kopanja jamića odvajamo na jednu a drugi ašov, tj. zemlju iz veće dubine na drugu stranu). Nabačeni sloj zemlje se zatim ugazi. Kalem se ispod spojnog mesta pridržava rukom da se prilikom gaženja i sabijanja ne bi pomerio.
Posle završenog gaženja i sabijanja zemlje izvrši se zalivanje sa 3-5 litara vode po jamiću.
Kada se voda upije i ocedi, na sredini jamića se rastura 50 g po jamići NPK đubriva formulacije 10-20-30.
Zatim se preostali vršni deo jamića ispunjava mešavinom zemlje i organskog đubriva. Zemlja se prvo pomeša sa zgorelim stajnjakom (3-4 kg), pa se onda ova mešavina sipa u jamić i dobro sabije gaženjem.
Na površinu jamića se stavlja oko 5 cm trošne zemlje kako bi se sprečilo pucanje zemljišta i isparavanje vode iz zemljišta.
Ako kalemovi nisu parafinisani, onda se posipa oko 15 g insekticida (geolin, lindan, gameksan i sl.) da bi se sprečio prodor štetočina u humku. Onda se pravi humka od sitne zemlje, tako da pri osnovi ima širinu oko 30 cm, a visina humke iznad preseka na lastaru 5-8 cm.
Radmila Koprivica dipl.ing.