Lisna rđa se javlja svuda gde se gaji pšenica. Smatra se najznačajnijom bolešću pšenice, naročito u područijima gde ona kasnije dozreva.
Kao što samo ime bolesti govori,ova rđa se uglavnom javlja na listu. U njegovoj osnovi se pojavljuju crvrnkastomrki uredosorusi. Oni su razbacani po listu sa obe njegove strane. Jako obolelo lišće postaje hlorotično i prevremeno izumire, a u osetljivih sorti može doći do potpune defolijacije.
U južnim krajevima lisna rđa obično prezimi u obliku uredospora i micelije. U proleće spore se raznose vetrom u severne areale, i u povoljnim uslovima obave infekciju.
Pri kraju vegetacije formraju se teleutosorusi sa teleutosporama, koje služe za održavanje parazita u toku zime.
Osnovni način suzbijanja lisne rđe je stvaranje i gajenje otpornih sorti. Balansirana ishrana pšenice je povoljna agotehnička mera kojom se smanjuje štetnost ove bolesti.
Protektivni fungicidi (ditiokarbamati) nedovoljno su efikasni u zaštiti biljaka u slučaju jake pojave bolesti. Sistemični fungicidi oksikarboksin je umereno efikasan. Fungicidi visoke efikasnosti (propikonazol, difenkonazol, triadimenol, triadimefon, fenpropimorf).
Vladimir Kostić, dipl. inž. zaštite bilja
Kostić Vladimir
Kostić Vladimir