Organska poljoprivreda – setva i nega povrća

Setvu treba obaviti veoma pažljivo i precizno za pravilan rast i razvoj biljaka, jer je potrebno obezbediti maksimalno iskorišćavanje uslova spoljašnje sredine. Setva se može izvršiti na nekoliko načina, u redove, pantljike, kućice ili omaške. Najčešća je setva u redove jer obezbeđuje pravilan razvoj biljaka i njihovu negu u toku vegetacije. Vrežaste biljke, kao što je krastavac, lubenica, se najčešće seju u kućice. U organskoj bašti gde je u jesen zemljište rastreseno vilama i pokriveno biljnim ostacima, u proleće se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljište rastrese. Posle uobičajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljište naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom. Nega useva je veoma raznovrsna i zavisi pre svega od zahteva biljne vrste. Često se mere nege primenjuju sukcesivno vezano za porast useva, a neke od njih su međuredna obrada, navodnjavanje, malčiranje zemljišta, zaštita biljaka od štetnih organizama.
Međuređna obrada zemljišta omogućava održavanje njegove dobre strukture što utiče na bolji rast i razvoj biljke. Prašenjem tj plitkom obradom se obrađuje sam površinski sloj zemljišta na dubinu od 2-3 cm. Kultiviranje je dublja međuredna obrada (5-8 cm). Okopavanjem se postiže obrada oko same biljke u redu. Međuredna obrada doprinosi sprečavanju razvoja korova i doprinosi održavanju zemljišta u rastresitom stanju, obavlja sve dok je moguće ući u redove. Posle navodnjavanja ima dobar efekat kada se stvara pokorica na površini zemljišta jer je razbija i popravlja strukturu zemljišta u gornjem sloju. Navodnjavanje je obavezna mera nege. U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. Malčiranje se veoma često primenjuje u organskoj proizvodnji, stvara povoljniji mikroklimat za biljke. Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, njegovu temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu. Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima. Za malčiranje se tradicionalno koriste različiti materijali kao što su razni žetveni ostaci, slama, seno, strugotina od drveta. U novije vreme za malčiranje se koriste plastične folije, fotorazgradive folije i malč papir. Primena plastičnih folija je dozvoljena u sistemu organske proizvodnje. Plastične folije imaju veoma veliku ulogu u suzbijanju korova, tako da nema potrebe za dodatnim tretmanima. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura zavisno od materijala od koga su napravljene. Pod uticajem sunčeve svetlosti preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište, podstiče seme korova na nicanje, a zbog visoke temperature mlad ponik korova uginjava. Ovi materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta obrade zemljišta. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid koji nije toksičan za biljke, zemljište i čoveka. U organskoj proizvodnji se ne koriste pesticidi, uglavnom se koriste prirodni insekticidi. Biljkama je neophodna zaštita protiv bolesti, ali one se mogu uspešno zaštititi uz pomoć drugih biljaka. Pod terminom bio-zaštite podrazumevaju se biohemijske supstance koje stvaraju i luče (korenom i nadzemnim delovima biljke) neke biljne vrste odbijajući na taj način štetne zemljišne i druge insekte i tako čuvaju biljke susede. Kopriva, crni luk, maslačak, obična paprat, hajdučka trava i dr. mogu biti izvrsno đubrivo, dodatak kompostu ili zaštitno sredstvo. Korisne biljke su sklonište za korisne insekte (bubamara, parazitna osica i dr) predatore koji čine sastavni deo integralne i biološke zaštite povrća. Svojom raznovrsnošću, mirisom, bojom cveta (neven, kadifica, facelija i dr) i načinom gajenja u bašti (u redovima leja, kao ivičnjaci, ili kružno oko povrća) doprinose biodiverzitetu bašte i zaštiti povrtarskih biljaka.